Кућа на Косанчићевом венцу подигнута је 1910. године за Михила Петровића, популарно званог Мика Алас, једно од најзначајнијих имена српске математичке науке, који је овде живео, радио и умро. Изграђена је на месту срушене куће његовог деде Новице Лазаревића, београдског проте. Пројекат нове куће, у време ширег осавремењивања Косанчићевог венца, израдио је архитекта Петар Бајаловић.

У основној схеми била је то типична београдска стамбена једнопородична спратна кућа, с главним делом према улици и крилом у дворишту. Премда академски конципирана с наглашеним хоризонталним појасевима, фасада има плитки бочни ризалит с улазним вратима, балконом, сликаном и пластичном декорацијом и завршним забатом, који представљају главни мотив читаве фасаде. Изнад врата балкона је кружно поље са шаховски поређаним црвеним и белим пличицама у чијем темену је женска глава из чије косе се развија флорални орнамент. Ови мотиви указују на двоструке узоре. Флорални облици преузети су из тада у Европи актуелне сецесије, док геометријски орнамент шаховских поља има своје порекло у српсковизантијској архитектури. Мада припадају различитим временима, подручјима и стиловима, ови мотиви добили су јединствени третман којим је кућа Мике Аласа постала веома успело архитектонско остварење. Мика Алас је у знатној мери утицао на архитектуру свог новог дома. Његов начин живота и склоности одредили су одређена просторна и ликовна решења куће. Подрум је грађен с планом да служи већим делом као винарски подрум у који је Мика Алас смештао вино из свог винограда на Топчидерском брду. Балкон који гледа на ушће Саве у Дунав из радне собе такође је била жеља великог математичара, као и шарани у дрворезу улазних врата.
Поред Михаила Петровића у кући је становала и његова сестра Мара са супругом Живојином Перићем, значајним београдским правником и активним политичарем. Кућа је тако са својим станарима, великим научницима свога времена, представљала стециште домаћег и страног научног света. Кућа данас у себи обједињује више вредности, али најзначајнија је чињеница да она представља меморијал као кућа живота, рада и стварања једне од најпопуларнијих личности старог Београда. Испред куће, с друге стране улице, постављена је биста Мике Аласа, рад вајара Александра Зарина из 1969. године.
Рестаурација фасаде је урађена 2018. године. Завод за заштиту споменика културе града Београда је вршио конзерваторски надзор и разрадио пројекат кроз радионичке детаље током извођења радова. Дом Мике Аласа утврђен је за споменик културе 1966. године.











