Izvodjenje radova na sanaciji i restauraciji fasada zgrade železničke stanice u Beogradu
Sredinom jula meseca 2020. godine završeni su radovi na restauraciji fasada i sanaciji objekta Železničke stanice u Beogradu, na Savskom trgu br. 2, prema projektu Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, arhitekte Tatjane Videnović. Sredstva za izradu projektne dokumentacije obezbedilo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, a sredstva za izvodjenje radova obezbedila je Republička direkcija za imovinu Republike Srbije. Konzervatorski nadzor vršio je Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, arhitekta Tatjana Videnović i arhitekta dr Marina Pavlović.
Projektnim zadatkom obuhvaćena je restauracija svih fasadnih površina, uključujući krov kao petu fasadu i sanacija peronske nadstrešnice, u gabaritu dvorišnog trakta.
Neposredno nakon uspostavljanja prve železničke veze u Srbiji 1884. godine podignuta je i zgrada glavne železničke stanice u Beogradu, prema idejnom rešenju – skici Austrijanca Vilhelma fon Flatiha, a razradu projekta koji je obuhvatio specifičan arhitektonski program i sadržaje prilagodjene evropskim tehničkim dostignućima, izveo je arhitekta Dragutin Milutinović, profesor Velike škole i činovnik Ministarstva gradjevina. Jedna je od prvih železničkih stanica u Srbiji čiji je program objedinio ne samo savremene tendencije u funkcionalnoj organizaciji prostora već i tehničko – tehnološka dostignuća tadašnjeg vremena.
Zgrada je oblikovana u duhu akademizma, razudjene osnove, kao reprezentativno istorijsko zdanje i arhitektonsko ostvarenje. Kao stanica čeonog tipa, bila je izrazito urbanog karaktera, poput onih u najvećim evropskim gradovima, a njenim
oblikovanjem umnogome je obogaćena arhitektura Beograda.
Prva namera za proširenje železničke stanice pokrenuta je pred prvi svetski rat, ali nije realizovana. Najveća razaranja stanica je doživela tokom savezničkog bombardovanja 1944, kada je pogodjen centralni deo glavne putničke zgrade.
Prilikom rekonstrukcije 1944-45. godine proširen je prizemni nivo izmedju centralnog i desnog paviljona, na delu objekta ka Savskom trgu. Tokom pedesetih godina dvadesetog veka, u vreme poslednje rekonstrukcije, uklonjene su bočne kule sa fasade u Karadjordjevoj ulici.
Stanje objekta Železničke stanice u Beogradu pre izvodjenja radova bilo je izuzetno devastirano. Izrazito jaka frekventnost saobraćaja, permanentno dejstvo atmosferilija, kao i zapuštenost, odnosno neodržavanje zgrade, doveli su do sveukupnog propadanja objekta. Uzroci nastalih oštećenja baziraju se i na činjenici da je zgrada podignuta – temeljena na močvarnom tlu (Bara Venecija) koje je u nekoliko navrata otimano od reke Save, formiranjem nasipa i nanošenjem zemljišta.
Na fasadama zgrade Železničke stanice upotrebljni su raznoliki materijali. Ravne i profilisane zidne površine u završnoj obradi malterisane su i bojene, dok su soklene površine, čija je rustična obrada uticala na podizanje utiska monumentalnosti objekta, izvedene od prirodnog (ulične fasade) i veštačkog kamena (delimično dvorišne fasade i vestibil čeonog krila).
Fasadne površine koje su izvedene u produžnom malteru bile su vidno oštećene sa pojavom mrežaste strukture sitnih naprslina na površinskom sloju. Ljuspanje fasadne boje i nedostajući malterski sloj ukazivali su na permanentno dejstvo atmosferilija, prouzrokovano oštećenom fasadnom i krovnom limarijom. Na soklenom delu reprezentativnih uličnih fasada obradjenom u prirodnom kamenu, zbog loše otpornosti na mraz i usled površinskog dejstva soli, na kamenim blokovima su se pojavile mnogobrojene pukotine, koje su se vremenom širile, dok su profilisani kameni venci bili razgradjeni na pojedinim mestima do stepena neprepoznavanja osnovne forme. Nedostajući fragmenti venaca i ravnih površina krpljeni su i veštačkim kamenom nepoznatog sastava. Fasadna dekorativna plastika u nekim segmentima bila je relativno dobro očuvana.
Dvovodna peronska nadstrešnica od čeličnih nosača, paraleno postavljena sa dvorišnim krilom i vezana za objekat u zoni prvog sprata upotpunjena dekorativnim elementima u zoni kapitela i baze stubova, osim što je u pojedinim delovima bila statički nebezbedna i oštećena, nego je bila i devastirana zatvaranjem podgleda nadstrešnice i profilisanih čeličnih elemenata plastificiranim letvicama.
Projektnim zadatkom nije predvidjena promena gabarita i volumena zgrade (vraćanje kula na fasadi iz Karadjordjeve ulice), nego restauracija celokupnih fasada objekta, u zatečenom stanju, sa vraćanjem odlika državnosti Kraljevine Srbije u formi dekorativnih elemenata na dvorišnoj i glavnoj fasadi.
Projektnim zadatkom nije predvidjena promena gabarita i volumena zgrade (vraćanje kula na fasadi iz Karadjordjeve ulice), nego restauracija celokupnih fasada objekta, u zatečenom stanju, sa vraćanjem odlika državnosti Kraljevine Srbije u formi dekorativnih elemenata na dvorišnoj i glavnoj fasadi.
Radovi na restauraciji fasada počeli su istraživačkim radovima koji su trebali da daju tačno stanje završnog malterskog sloja. Metodom utapanja mrežice u malter utvrdjeno je da je na znatnoj površini malter dobrog kvaliteta i da je adekvatno vezan za zidnu podlogu. Shodno ispitivačkim radovima, utvrdjene su dve metode rada i primene materijala. Jedna koja je obuhvatala površine koje se obijaju, a druga one koje se zadržavaju na objektu. U oba slučaja korišćeni su kompatibilni materijali: silikatni dubinski grunt za mineralne i akrilne podloge, krečni malter sa mikrovlaknima i mikroarmirani krečni malter, a sve prema uputima i saglasnosti tehnologa, koji je propratio svaku fazu rada. U konačnoj obradi preko podloge za bojenje, silikatnog dubinskog grunta, naneta je završna boja na silikatno – silikonskoj bazi mikro sisi tehnologije.
Laboratorijskim ispitivanjem kamena utvrdjeno je da je on krečnjačkog porekla iz Topčiderskog majdana. Kako isti više nije u eksploataciji nabavljen je nov kamen koji je po svojim karakteristikama najviše odgovarao postojećem na objektu (Matka – Republika Severna Makedonija). Kameni blokovi su sečeni mašinski, a potom je svaki deo ručno finalno obradjen, pri čemu je pažnja posebno bila usmerena na izvlačenje profilacije potprozornih i venaca u bazi sokle. U finalnoj obradi, radi trajnosti i otpornosti, kamen je zaštićen premazima protiv atmosferskih uticaja. Veštački kamen na dvorišnoj fasadi je očišćen od naslaga smoga i prljavštine, potom restauriran ili je izradjen nov ( prema postojećem uzorku) na mestima velikih oštećenja.
Krovna i fasadna limarija zamenjene su u potpunosti. Krovna limarija je iskrojena i postavljena preko zamenjenih propisanih podslojeva, dok su drveni elementi zaštićeni su protivpožarnim premazima i biocidom.
Peronska čelična nadstrešnica u dužini gabarita dvorišne fasade, statički je sanirana i restaurirana sa posebnim osvrtom na bogato dekorisane korintske kapitele. U konačnoj obradi je bojena bojom za metal, sa primenjenim svim fazama rada koje prethode ovom postupku. Podužna konstrukcija i poprečni nosači su učvršćeni i sanirani i ostali su vidni, kao i u prvobitnom rešenju. Odvodnjavanje je rešeno na zatečeni način, preko olučnih cevi u okviru gvozdenih stubova, do planiranog razvoda.
Stolarski elementi na objektu bili su menjani u različitim periodima, uglavnom zbog dotrajalosti, ali i prema potrebi krajnjeg korisnika. Šarenilo različito oblikovane stolarije zamenila je unificirna stolarija u projektovanim gradjevinskim otvorima, sa poboljšanim termičkim karakteristikama. Zadržana je postojeća profilacija i prozorska podela.
Posebna pažnja i veliki angažman svih aktera na predmetnim radovima bio je na vraćanju nedostajuće skupturalne kompozicije u okviru timpanona centralnog rizalita glavne fasade. Prema ranijem istraživanju Železničke stanice u Beogradu, arhitekta Zoran Jakovljević i arheolog Marko Popović izradili su nacrte grifona koji drže kartuš sa grbom Kraljevine Srbije. Za vreme izvodjenja radova, isti su modifikovani prema novopronadjenoj arhivskoj gradji. Kompozicija je postavljena na sačuvanom postolju, uz sve prethodne provere uključujući dimenzionu i statičku. Izvedena je i dodatna veza (ojačanje) sa fasadnim nosećim zidom.
Naspram uličnog rizalita sa dvorišne strane objekta, iznad peronske nadstrešnice, uradjen je dekorativan kartuš sa grbom Kraljevine Srbije sa bočnim girlandama i dekorativnom pločom sa natpisom – Beograd. Za vezu sa fasadnim zidom izradjena je, prema statičkom proračunu, posebna čelična konstrukcija.
Obe navedene kompozicije izradio je vajar Miloš Komad.
Paralelno sa izvodjenjem arhitektonsko – gradjevisnkih radova izvedeni su i radovi na dekorativnom osveljenju zgrade železničke stanice u Beogradu, kako bi se monumentalnosti i reprezentativnost objekta istakla i u večernjim časovima.
Kao objekat veoma istaknutih arhitektonsko – urbanističkih i kulturno – istorijskih vrednost, Železnička stanica proglašena je za spomenik kulture 1981. godine, da bi dve godine kasnije, 1983, bila utvrdjena za kulturno dobro od velikog značaja (Odluka o utvrdjivanju, ”Sl. glasnik SRS” br. 28/83)