Jedan od najznačajnijih segmenata bavljenja spomeničkim nasledjem, posebno u savremenom dobu, predstavlja njegova popularizacija i prezentacija, kako medju stručnom, tako i medju najširom javnošću. Deo te javnosti čine i mladi. Razmišljajući o najboljem načinu da se zainteresuje mladja populacija za kulturno nasledje, kao i da se uključi u upoznavanje grada i prepoznavanje njegove vrednosti, Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda je početkom 2014. godine pokrenuo projekt Beogradska Kultura-BeoKul GradskaTura, koji još uvek traje. Autorke projekta su istoričarke umetnosti Ksenija Ćirić i Bojana Ibrajter Gazibara, viši konzervatori Zavoda.

cesma
Beo Kul 2

Projekat BeoKul GradskaTura je osmišljen tako da na početku školskog časa, tokomgostovanja u odabranoj školi, stručne saradnice Zavoda predstave delatnost službe zaštite, vrste spomenika kulture i uključe učenike u razgovor. Učenicima se prikazuju fotografije pojedinačnih kulturnih dobara, uz objašnjenja, a na njima je da prepoznaju i sete se, uz smernice autorki projekta, koja još kulturna dobra znaju u Beogradu. Ideja je da mladi budu podstaknuti da shvate vrednost objekata koje svakodnevno vidjaju i koje dobro poznaju i razumeju koji ih to poseban kvalitet izdvaja i čini kulturnim dobrima.

grupa
djaci 1

Sledeći korak je predstavljanje teme odabrane za tu školsku godinu. Djacima se u vidu prezentacije i predavanja prikaže odabrana tema-celina, trg, ulica i svi spomenici kulture koji čine deo te celine. Na taj način se učenicima predoče koje su sve potencijalne teme o kojima će oni dalje istraživati.

djaci

Od samog početka projekta je bilo jasno da će se raditi sa učenicima trećeg razreda, koji su dovoljno zreli, a imaju nešto manje obaveza od četvrtaka, a prepoznato je kao važno da vršnjaci jedni drugima drže predavanja. Nakon uvodnog časa u jednoj školi, autorkama projekta se javljaju timovima učenika iz te škole sa po tri odabrane teme od ponudjenih.

djaci 2

Učesnicima projekta je tokom istraživanja i izrade prezentacija na raspolaganju stručna pomoć i usmeravanje. Već na uvodnom času im se kao polazišna tačka savetuje da posete veb prezentaciju Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, na kojoj se, u formi kataloga u elektronskom formatu, nalaze kratki tekstovi, takozvane lične karte svih kulturnih dobara u Beogradu. Takodje, predoči im se i da Zavod ima bogatu izdavačku delatnost, sa brojnim izdanjima koja su dostupna na sajtu Zavoda, ali i biblioteku, čije im je korišćenje na raspolaganju. Bitno je da učenici razumeju da svi dostupni podaci na internetu nisu obavezno i tačni podaci i da im se pomogne da prepoznaju relevantne izvore. U tome im pomažu autorke BeoKul GradskeTure, ali i njihovi profesori, saradnici na projektu.

beo_kul_04

Što se samog učeničkog predavanja i prezentacije tiče, djaci imaju potpunu slobodu oko koncepta. Medjutim, podrazumeva se da sva predavanja moraju da objasne istorijski kontekst u kome je odredjeno kulturno dobro nastalo, da prepoznaju i istaknu njegovu arhitektonsku, kulturno-istorijsku i/ili umetničku vrednost. Pored izučavanja relevantnih izvora, učenici se pozivaju i da izadju na teren, odnosno da odu do samog kulturnog dobra, naprave svoje fotografije fasada, ali i enterijera, tamo gde je omogućen ulaz. Odlazak do samog kulturnog dobra predstavlja najvažniji segment pripreme rada, jer na taj način djaci najbolje stiču uvid u stanje u kome je kulturno dobro, ali i uče da ga opaze medju susednim objektima. Posebnu draž i neophodni začin svake teme čine zanimljivosti vezane za život i trajanje kulturnog dobra ili ličnosti koje su u njemu živele ili stvarale Upravo je to ono što ostaje najupečatljivije istraživačima, ali i njihovim slušaocima.

Sa pripremljenim predavanjima i prezentacijama, kao i njihovim autorima, stručne saradnice Zavoda gostuju u narednoj školi. Ponovo se predstavi delatnost Zavoda i predstavi projekat, a potom učenici drže predavanje svojim vršnjacima. Kraj časa je predvidjen za pitanja, kao i prijavljivanje novih grupa učenika i izbor novih tema koje će pripremati za sledeću školu. Kada se zaokruži godišnji ciklus i sve škole učesnice završe svoja predavanja i gostovanja, u mesecu maju se organizuje velika zajednička šetnja svih predavača, gde svi zajedno, uz brojnu publiku i prijatelje, ali i slučajne prolaznike, imamo priliku da čujemo sva predavanja na licu mesta-ispred ili u spomenicima kulture. To je i najlepši način da se tema zaokruži i da se prepozna celina koju kulturna dobra zajedno čine.

Koliko je od starta autorkama bio jasan koncept predavanja, toliko ih je brinulo to što se činilo da, Beograd kao tema, neće biti dovoljno zanimljiv i inspirativan mladima srednjoškolskog uzrasta. Iako je naš grad jedan od najstarijih naselja u Evropi, nastao na raskrsnici Istoka i Zapada, upravo zbog svog specifičnog geografskog položaja, nebrojeno puta je rušen i ponovo gradjen. Zato su mnogi kulturni slojevi uništeni i bespovratno nestali. Beograd ne treba porediti sa svetskim metropolama, već prepoznati njegove karakteristične vrednosti koje nisu uvek na prvi pogled uhvatljive i očigledne, ali bilo je potrebno u to ubediti i učenike, učesnike projekta.

Do sada su obradjene sledeće teme i celine: proučavanje spomenika kulture koji se nalaze na Uneskovoj listi svetske baštine, srpskih spomenika na ovoj listi, kao i beogradskog nasledja; Ulica kralja Petra, Terazije, Dunavska i Savska padina. U projektui su učestvovale Prva beogradska gimnazija, Treća beogradska gimnazija, Deveta gimnazija „Mihailo Petrović Alas“, Trinaesta beogradska gimnazija, Četrnaesta beogradska gimnazija, Arhitektonska tehnička škola i Škola za dizajn.