Један од најзначајнијих сегмената бављења споменичким наслеђем, посебно у савременом добу, представља његова популаризација и презентација, како међу стручном, тако и међу најширом јавношћу. Део те јавности чине и млади. Размишљајући о најбољем начину да се заинтересује млађа популација за културно наслеђе, као и да се укључи у упознавање града и препознавање његове вредности, Завод за заштиту споменика културе града Београда је почетком 2014. године покренуо пројект Београдска Култура-БеоКул ГрадскаТура, који још увек траје. Ауторке пројекта су историчарке уметности Ксенија Ћирић и Бојана Ибрајтер Газибара, виши конзерватори Завода.
Пројекат БеоКул ГрадскаТура је осмишљен тако да на почетку школског часа, токомгостовања у одабраној школи, стручне сараднице Завода представе делатност службе заштите, врсте споменика културе и укључе ученике у разговор. Ученицима се приказују фотографије појединачних културних добара, уз објашњења, а на њима је да препознају и сете се, уз смернице ауторки пројекта, која још културна добра знају у Београду. Идеја је да млади буду подстакнути да схвате вредност објеката које свакодневно виђају и које добро познају и разумеју који их то посебан квалитет издваја и чини културним добрима.
Следећи корак је представљање теме одабране за ту школску годину. Ђацима се у виду презентације и предавања прикаже одабрана тема-целина, трг, улица и сви споменици културе који чине део те целине. На тај начин се ученицима предоче које су све потенцијалне теме о којима ће они даље истраживати.
Од самог почетка пројекта је било јасно да ће се радити са ученицима трећег разреда, који су довољно зрели, а имају нешто мање обавеза од четвртака, а препознато је као важно да вршњаци једни другима држе предавања. Након уводног часа у једној школи, ауторкама пројекта се јављају тимовима ученика из те школе са по три одабране теме од понуђених.
Учесницима пројекта је током истраживања и израде презентација на располагању стручна помоћ и усмеравање. Већ на уводном часу им се као полазишна тачка саветује да посете веб презентацију Завода за заштиту споменика културе града Београда, на којој се, у форми каталога у електронском формату, налазе кратки текстови, такозване личне карте свих културних добара у Београду. Такође, предочи им се и да Завод има богату издавачку делатност, са бројним издањима која су доступна на сајту Завода, али и библиотеку, чије им је коришћење на располагању. Битно је да ученици разумеју да сви доступни подаци на интернету нису обавезно и тачни подаци и да им се помогне да препознају релевантне изворе. У томе им помажу ауторке БеоКул ГрадскеТуре, али и њихови професори, сарадници на пројекту.
Што се самог ученичког предавања и презентације тиче, ђаци имају потпуну слободу око концепта. Међутим, подразумева се да сва предавања морају да објасне историјски контекст у коме је одређено културно добро настало, да препознају и истакну његову архитектонску, културно-историјску и/или уметничку вредност. Поред изучавања релевантних извора, ученици се позивају и да изађу на терен, односно да оду до самог културног добра, направе своје фотографије фасада, али и ентеријера, тамо где је омогућен улаз. Одлазак до самог културног добра представља најважнији сегмент припреме рада, јер на тај начин ђаци најбоље стичу увид у стање у коме је културно добро, али и уче да га опазе међу суседним објектима. Посебну драж и неопходни зачин сваке теме чине занимљивости везане за живот и трајање културног добра или личности које су у њему живеле или стварале Управо је то оно што остаје најупечатљивије истраживачима, али и њиховим слушаоцима.
Са припремљеним предавањима и презентацијама, као и њиховим ауторима, стручне сараднице Завода гостују у наредној школи. Поново се представи делатност Завода и представи пројекат, а потом ученици држе предавање својим вршњацима. Крај часа је предвиђен за питања, као и пријављивање нових група ученика и избор нових тема које ће припремати за следећу школу. Када се заокружи годишњи циклус и све школе учеснице заврше своја предавања и гостовања, у месецу мају се организује велика заједничка шетња свих предавача, где сви заједно, уз бројну публику и пријатеље, али и случајне пролазнике, имамо прилику да чујемо сва предавања на лицу места-испред или у споменицима културе. То је и најлепши начин да се тема заокружи и да се препозна целина коју културна добра заједно чине.
Колико је од старта ауторкама био јасан концепт предавања, толико их је бринуло то што се чинило да, Београд као тема, неће бити довољно занимљив и инспиративан младима средњошколског узраста. Иако је наш град један од најстаријих насеља у Европи, настао на раскрсници Истока и Запада, управо због свог специфичног географског положаја, небројено пута је рушен и поново грађен. Зато су многи културни слојеви уништени и бесповратно нестали. Београд не треба поредити са светским метрополама, већ препознати његове карактеристичне вредности које нису увек на први поглед ухватљиве и очигледне, али било је потребно у то убедити и ученике, учеснике пројекта.
До сада су обрађене следеће теме и целине: проучавање споменика културе који се налазе на Унесковој листи светске баштине, српских споменика на овој листи, као и београдског наслеђа; Улица краља Петра, Теразије, Дунавска и Савска падина. У пројектуи су учествовале Прва београдска гимназија, Трећа београдска гимназија, Девета гимназија „Михаило Петровић Алас“, Тринаеста београдска гимназија, Четрнаеста београдска гимназија, Архитектонска техничка школа и Школа за дизајн.
