Двадесет и трећи број часописа Наслеђе је изашао из штампе крајем 2022. године. На насловној страни је монументално здање Зграде Министарства спољних послова, о којем говори исцрпна студија публикована у овом броју.  У  оквиру сталних рубрика часописа теме су биле изузетно разноврсне од рада Археолошка скица Дорћола и Синагога Ел Кал Вјежу, преко анализе елемената европског и националног у стваралаштву архитекте Душана Живановића, потом и рада који се бави изградњом првих обданишта у међуратном Београду под називом Подижимо здрав подмладак, затим студије која отвара дискурс питања контекста подизања и уклањања два споменика: Јожефу Швајдлу у Сомбору и Карађорђу Петровићу у Београду.  Поводом 125 година од рођења архитекте Николе Добровића објављен је ауторски прилог у виду рекапитулације различитих аспеката Добровићевог стваралаштва. Споменицима културе, савременог архитектонског стваралаштва баве се два рада: студија о хронологији настанка и подизања Палате Београд која је уприличена у сусрету пола века од изградње као и студија случаја зграде Телевизорке, која баца ново светло на значај очувања нематеријалне урбане меморије. Научна  критика / полемика Наслеђе и глобална криза: утицај геополитике на културну историографију и заштиту споменика посвећена је актуелним збивањима у свету на пољу утицаја политике и уништавање или апропријацији наслеђа. У оквиру рубрике Истраживања дата је анализа нереализованог пројекта за зграду Државне архиве Димитрија М. Лека. Професори Архитектонског факултета Универзитета у Београду приказали су циљеве, методе и садржај  рада новоосноване лабораторије за проучавање, валоризацију, заштиту и презентацију културног наслеђа на Универзитету у Београду – Архитектонском факултету. Поред научних радова, објављено је осам приказа актуелних књига и изложби и четири некролога.

САДРЖАЈ

СПОМЕНИЧКО НАСЛЕЂЕ

ВЕСНА БИКИЋ, ИВАН БУГАРСКИ                          

АРХЕОЛОШКА СКИЦА ДОРЋОЛА И СИНАГОГА ЕЛ КАЛ ВЈЕЖУ

ДУЊА АНДРИЋ

ЕЛЕМЕНТИ ЕВРОПСКОГ И НАЦИОНАЛНОГ У СТВАРАЛАШТВУ БЕОГРАДСКОГ АРХИТЕКТЕ ДУШАНА ЖИВАНОВИЋА (1853–1937)

МАРИНА ПАВЛОВИЋ, САША МИХАЈЛОВ

ЗГРАДА МИНИСТАРСТВА СПОЉНИХ ПОСЛОВА У БЕОГРАДУ

ВЛАДАНА ПУТНИК ПРИЦА

ПОДИЖИМО ЗДРАВ ПОДМЛАДАК: ИЗГРАДЊА ПРВИХ ОБДАНИШТА У МЕЂУРАТНОМ БЕОГРАДУ

ЈОВАНА МИЛОВАНОВИЋ

ИЗМЕЂУ НАЦИОНАЛНОГ СЕЋАЊА И ЗАБОРАВА: СПОМЕНИЦИ ХЕРОЈИМА МАЧА – ЈОЖЕФУ ШВАЈДЛУ У СОМБОРУ И КАРАЂОРЂУ ПЕТРОВИЋУ У БЕОГРАДУ

АЛЕКСАНДАР КАДИЈЕВИЋ

ДЕЛО КОЈЕ НЕ ЗАСТАРЕВА: 125 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА АРХИТЕКТЕ НИКОЛЕ ДОБРОВИЋА (1897–2022)

МАРИЈА АНДРЕЈЕВИЋ, МАРИЈА ПАВЛОВИЋ

ПАЛАТА „БЕОГРАД“ У БЕОГРАДУ

ПОГЛЕДИ И МИШЉЕЊА

АЛЕКСАНДАР КАДИЈЕВИЋ

НАСЛЕЂЕ И ГЛОБАЛНА КРИЗА: УТИЦАЈ ГЕОПОЛИТИКЕ НА КУЛТУРНУ ИСТОРИОГРАФИЈУ И ЗАШТИТУ СПОМЕНИКА

ИСТРАЖИВАЊА

САЊА КИПРОСКИ

НЕРЕАЛИЗОВАНИ ПРОЈЕКАТ ЗГРАДЕ ДРЖАВНЕ АРХИВЕ (1922) АРХИТЕКТЕ ДИМИТРИЈА М. ЛЕКА

ДРAГАНА МЕЦАНОВ

КОНЦЕПТИ УРБАНЕ МЕМОРИЈЕ: 
СТУДИЈА СЛУЧАЈА: ЗГРАДЕ ТЕЛЕВИЗОРКЕ (1970–1974) НА НОВОМ БЕОГРАДУ, КРИТИЧКА АНАЛИЗА И ВАЛОРИЗАЦИЈА

УНИВЕРЗИТЕТСКА ПРАКСА

МИРЈАНА РОТЕР БЛАГОЈЕВИЋ, МАРКО НИКОЛИЋ

ПРИКАЗ ЛАБОРАТОРИЈЕ ЗА ПРОУЧАВАЊЕ, ВАЛОРИЗАЦИЈУ, ЗАШТИТУ И ПРЕЗЕНТАЦИЈУ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ
– АРХИТЕКТОНСКОМ ФАКУЛТЕТУ

ПРИКАЗИ

ЈЕЛЕНА СПАИЋ

ПРИКАЗ: СТО ГОДИНА ЧАСОПИСА ЗЕНИТ : 1921–1926–2021.

ИВАНА ВЕСКОВИЋ

ПРИКАЗ ИЗЛОЖБЕ: СПОМЕНИЧКО НАСЛЕЂЕ УЛИЦЕ КНЕЗА МИЛОША

АНЂЕЛА ДУКИЋ

ПРИКАЗ ЗБОРНИКА: КУЛТУРНА БАШТИНА И КРИЗА: ХЕРИТОЛОШКИ И АРХИТЕКТОНСКИ АСПЕКТ

МАРИНА НЕШКОВИЋ

ПРИКАЗ МОНОГРАФИЈЕ: ШЕЗДЕСЕТ ГОДИНА РАДА ЗАВОДА ЗА ЗАШТИТУ СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ ГРАДА БЕОГРАДА 1960–2020.

ИВАН МАРКОВИЋ

ПРИКАЗ МОНОГРАФИЈЕ: ВЛАДАНА ПУТНИК ПРИЦА, СТАМБЕНА АРХИТЕКТУРА БЕОГРАДА 1918–1941.

САША МИХАЈЛОВ

ПРИКАЗ МОНОГРАФИЈЕ: АРХИТЕКТУРА И ВИЗУЕЛНЕ УМЕТНОСТИ У ЈУГОСЛОВЕНСКОМ КОНТЕКСТУ: 1918–1941.

МАРИНА ПАВЛОВИЋ

ПРИКАЗ ИЗЛОЖБЕ: БРАНКО ПЕШИЋ: ОТИСЦИ ГРАДИТЕЉА

ДУБРАВКА ЂУКАНОВИЋ

ПРИКАЗ МОНОГРАФИЈЕ: МАРИНА НЕШКОВИЋ, БЕОГРАДСКА ТВРЂАВА : ОД ВОЈНОГ УТВРЂЕЊА ДО СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ

IN MEMORIAM

БРАНА СТОЈКОВИЋ ПАВЕЛКА

МИЛКА ЧАНАК МЕДИЋ

МИЛАДИН ЛУКИЋ

ОЛИВЕРА КАНДИЋ

АЛЕКСАНДАР КАДИЈЕВИЋ

МИЛАН МИЛОВАНОВИЋ

ВЕРА ПАВЛОВИЋ ЛОНЧАРСКИ

ГОРДАНА ГОРДИЋ