Кућа издавача и књижара Геце Кона у Београду подигнута је 1928. године за браћу Петра и Милована Матића према пројекту архитекте Радослава Тодоровића. Године 1932. од првобитних власника кућу је откупио Геца Кон и у њој отворио књижницу под називом „Издавачка књижарница Геце Кона“, која је постала једна од најбоље снабдевених трговина те врсте на Балкану.
Зграда је првобитно подигнута као троспратна, академски обликована грађевина. Доградњом четвртог спрата тридесетих година прошлог века објекат је висински усклађен са суседним објектом на парцели у улици Чика Љубина бр. 1. Фасада је обликована у академском стилу са елементима романтизма на балконима. Гледано са улице Кнеза Михаила, ентеријер је био решен тако да су рафови били с десне стране. У њима су књиге биле сложене по научним дисциплинама, као и уџбеници за школе и факултете. Са леве стране била је смештена страна литература и део са географским мапама. Наспрам улаза била је округла тезга са касом. У дну књижаре, полузастакљена била је канцеларија самог Геце Кона. Све до 1990, када је реконструисана тадашња књижара издавачког предузећа „Просвета“, која носи име „Геце Кона“, стара књижара је чувала свој првобитни изглед.
Геца Кон (2. август 1873-1941) отворио је прву књижару у Београду 1901. године. Паралелно са отварањем књижнице започео је и издавачку делатност, у оквиру које је најпре публиковао дела из области права, друштвених наука и књижевности, као и универзитетске и школске уџбенике. Био је покретач неколико едиција, од којих су међу најзначајнијим: дечије едиције „Златна књига“ и „Плава птица“, библиотека старих књига „Плејада“ и филозофска библиотека „Каријатиде“. Штампао је сабрана дела најпознатијих књижевника свога доба: „Историју Срба“ Константика Јиричека, „Карактерологију Југословена“ Дворниковића, „Балканско полуострво“ Јована Цвијића и енциклопедијско издање „Српски народ у деветнаестом веку“. У периоду између два светска рата објавио је преко 5000 различитих наслова и тиме постао највећи издавач у Краљевини Југославији. Његова књижара постала је стециште и место окупљања истакнутих књижевника и интелектуалаца тога доба. Током четрдесет година његовог преданог рада, све до трагичне смрти 1941. године, унапредио је српску књижарску и издавачку делатност у складу са савременим европским тенденцијама.
Кућа издавача и књижара Геце Кона у Београду, као место које се везује за личност и деловање једног од најзначајнијих културних и просветних посленика и место окупљања водећих интелектуалаца тога времена, представља снажно сведочанство успона и културног и друштвеног живота Београда између два светска рата. Утврђена је за споменик културе 2009. године.
