Крај јануара користимо као прилику да са вама поделимо причу о истакнутом архитекти Јосипу Плечнику и бисеру његовог опуса, Цркви Светог Антуна Падованског у Београду.
Истакнути словеначки и средњоевропски архитекта краја 19. и прве половине 20. века Јосип Плечник, ученик чувеног бечког архитекте Ота Вагнера, касније професор архитектуре на Универзитету у Прагу, рођен је 23. јануара 1872. године у Љубљани, а преминуо је 07. јануара 1957. године у словеначкој престоници. Јосип Плечник припада генерацији еминентних словеначних и југословенских архитеката који су оставили неизбрисив траг у архитектонском идентитету Беча, Прага и Љубљане. Свој професионални пут градио је у време декларисања модерног стила у уметности, а управо из споја темеља класичних извора архитектуре и савременијих уметничких токова проистекао је препознатљив пројектантски израз Јосипа Плечника. Поред бројних пројеката, дао је свој допринос и у развоју Београда оличен на једном од ободних врачарских брежуљака према Звездари, у близини Црвеног крста, између улица Брегалничке и Поп Стојанове, где се уздиже црква необична у Београду.
При католичкој црквеној општини – жупи основан је 1925. године самостан фрањевачког реда босанске провинције. Црква је посвећена Светом Антуну Падованском, a изграђена je између 1929. и 1932. године у спомен 700 година од упокојења. Следбеник Светог Фрање Асишког и велики проповедник, један од најпоштованијих западнохришћанских светитеља, пореклом из Лисабона, где је живео крајем 12. и у првој половини 13. века, почива у италијанскомe граду Падови.
Идеја о ангажовању архитекте Плечника потекла је од фра Јосипа Маркушића, а након пројектантског рада за фрањевце у Словенији. Цео концепт грађевине препуштен је самом архитекти. Ова монументална кружна грађевина (ротонда), импресивна по димензијама и форми, централним планом основе и бојом, односно материјализацијом – облогом од опеке – представља повратак на античке узоре, почетке хришћанства, на обрасце ранохришћанске и рановизантијске сакралне архитектуре, као и на касније средњовековне, ренесансне и барокне цркве централног типа. Грађевина је основног облика ротонде, са апсидом на истоку, тремом на западу и цилиндричним звоником са југоисточне стране. Црква Светог Антуна, као дело истакнутог архитекте који је у Београду оставио јединствено дело посебних и ретких архитектонских вредности, утврђена је за споменик културе 2010. године, a 2021. године Завод за заштиту споменика културе града Београда је, у сарадњи са Управом самостана и Грађевинским факултетом у Београду, учествовао у изради пројекат санације и консолидације торња који подразумева заустављање даље нагнутости и консолидацију у постојећем стању.
