Културно просветна заједница Београда доделила је Заводу за заштиту споменика културе града Београда 21.09.2020. на свечаности приређеној у Народном позоришту Повељу за трајни допринос култури – очувању и презентацији београдског наслеђа. У име Завода награду је примила директор Оливера Вучковић. Награде су уручили Живорад Ајдачић, генерални секретар Културно просветне заједнице Београда и чланови жирија проф. др Зоран Аврамовић, председник и Братислав Петковић.
Иако је признање требало да буде уручено у марту, због познате епидемиолошке ситуације одложено је за јесен, и у руке Завода стигло у правом тренутку, симболично на славу Малу Госпојину.
У образложењу награде стоји да Завод за заштиту споменика културе града Београда, ове године слави велики јубилеј 60 година рада и активног учествовања у очувању архитектонског лика престонице града Београда. На подручју града Београда, на 17 општина, од оснивања Завода 1960. године до данас, утврђено је укупно 435 непокретних културних добара од тога 392 споменика културе, 13 просторно културно-историјских целина, 22 археолошка налазишта и 8 знаменитих места. У последње три године, Завод је урадио низ пројеката, по којима су изведени радови на реконструкцији и рестаурацији споменика “Победник”, Споменика захвалности Француској, Малог и Великог степеништа у парку Калемегдан, Чесме Мехмед паше Соколовића и Дамад Али пашиног турбета на Београдској тврђави. На основу пројеката Завода, изведени су радови на пројекту реконструкције тврђаве у Земуну, реконструкције фасаде Зграде главне железничке станице, а тренутно се изводе радови на Астрономској опсерваторији на Звездари.
Стручњаци Завода, активно учествују у естетском и функционалном обликовању града, кроз конзерваторски надзор над извођењем радова на фасадама и уличним засторима на Косанчићевом венцу, Скадарлији, Тргу Републике, ужем језгру Београда и Земуна. И реконструкција два музеја, Народног и Савремене уметности, као и низа објеката који су појединачни споменици или имају споменичку вредност у оквиру целина, није прошла без будног ока конзерваторског надзора Завода.
У оквиру презентације културног наслеђа Београда, Завод издаје часопис Наслеђе, један од најеминентнијих часописа из области заштите културних добара, као и појединачне каталоге о споменицима културе, зборник радова научно стручне конференције о непокретном културном наслеђу и „Мапе београдских општина са приказом непокретног културног наслеђа“ свих 17 београдских општина.
Београдски Завод препознао је значај едукација младих о споменичком наслеђу града, те тако већ годинама реализује два програма: Наслеђе за децу, намењено основцима и Бео кул градска тура намењена средњошколцима, као и андроид апликацију Београд знам да чувам.
Завод је у последње три године реализовао низ изложби које су ширу јавност упознали са споменичким наслеђем: Сецесија у старом језгру Земуна, Црквена порта у Вранићу, Модерна Београда – архитектонска баштина престонице, Ратни фото-репортер Риста Марјановић, Споменик захвалности Француској – Обнова, Кафане и механе Београда, Никола Несторовић-портрет једне епохе, Народни музеј, Акварели Милана Злоковића.
