Професорска колонија у Београду утврђена за просторно културно-историјску целину

На предлог Завода за заштиту споменика културе града Београда  „Професорска колонија у Београду“, је утврђено за културно добро – просторно културно-историјску целину Одлуком владе Републике Србије од 30.07.2020. године, објављеном у „Службеном гласнику Републике Србије” број 104, од 31.07.2020.  

Граница просторне културно-историјске целине са заштићеном околином обухвата следећи простор: од улице Митрополита Петра, преко улице Чарли Чаплина, затим улицом Браће Грима, па улицом Љубомира Стојановића (обухвата у оквиру блока објекте уз улицу Љубомира Стојановића и Јаше Продановића), све до Цијићеве улице. Наставља се Ђушином улицом (обухватајући објекте блока уз ову улицу), до улице Драже Павловића, затим Таковском улицом (обухватајући објекте уз улицу Јаше Продановића), настављајући се дуж Цвијићеве улице до укрштања са улицом Чарли Чаплина, а затим Булеваром деспота Стефана до укрштања са Стеријином улицом.

Osmana Đikića 24 - Sterijina 10 Čarli Čaplina 17 Draže Pavlovića 17 - ugao sa Djušinom - izgled iz Djušine - IMG_0936 Stojana Novakovića 25 (2) Jaše Prodanovića 29

Простор Професорске колоније представља целовиту и јединствену урбану целину која је у највећем делу изведена у складу са теоријом и праксом изградње вртних градова. За историјат изградње посебно је значајна структура становништва, односно оснивачи Професорске колоније који су били професори и асистенти Београдског универзитета, од којих су 23-је били доктори наука и 15 академика.

Основа за реализацију урбнистичког концепта и каснију изградњу Професорске колоније је био Генерални урбанистички план Београда из 1923. године. Архитектонско-урбанистички развој простора Професорска колонија можемо пратити кроз две фазе. Првој фази припадају објекти подигнути током 1926-27. године, већином рађени по типским пројектима архитеката С. Јовановића, М. Радовановића и П. Крстића. Намењени су индивидуалном становању. Представљају хетероген архитектонски фонд, еклектички конципирани у духу архитектуре историцизма са елементима традиционалне архитектуре и академизма. Ови објекти, саграђени у највећем делу дуж главне осе комуникације, улице Јаше Продановића, чине историјско језгро простора Професорске колоније. Другој фази припадају објекти подигнути у периоду 1927-41. године у склопу архитектонско-урбанистичког развоја простора. Намењени су индивидуалном становању и у ређим случајевима су колективно-стамбени објекти. Реализовани су у духу академске архитектуре, модернизма, као и у сведенијим формама са сумарним стилским одликама или без стилских одлика.

Професорска колонија представља јединиствен градски простор који поседује културно-историјске, урбанистичке, архитектонске и социолошке вредности. Основна својства овог подручја представљају очуваност урбанистичке матрице и грађевинског фонда, са карактеристичном урбанистичком концепцијом која је представљала новину у оквиру урбаног развоја града Београда. Такође овај простор је аутентичан пример примене концепта вртног града у оквиру града Београда. У просторно културно-историјској целини очуван је низ значајних објеката који се истичу својим архитектонским карактеристикама, стилским и типским посебностима. Социолошка, културно-историјска и меморијална вредност Професорске колоније везана је са знаменитим личностима из области српске науке и образовања, који су имали велики утицај на друштвени, културни и просветни развој Београда и Србије, а који су били оснивачи и становници овог простора.