Завод за заштиту споменика културе града Београда је током претходне две године извршио истраживање и валоризовање грађевинског и урбанистичког фонда улице Кнеза Милоша у Београду и њене непосредне околине на основу чега је сачинио предлог одлуке о утврђивању овог простора за културно добро. На предлог Завода за заштиту споменика културе града Београда, Одлуком владе Републике Србије од 30.12.2020. године, Подручје уз Улицу кнеза Милоша у Београду добило је статус културног добра-просторно културно-историјске целине.
Граница заштићеног градског простора иде следећим улицама: Кнеза Милоша, Крунска, Ресавска, Вишеградска, Дурмиторска, Сарајевска, Хајдук Вељков венац, Балканска, Адмирала Гепрата, Добрињска, Краља Милана, Андрићев венац, Кнеза Милоша.
Подручје уз Улицу кнеза Милоша је простор који је почео да се развија у време владавине кнеза Милоша као државни, административни и војни центар српског Београда. Просецање и уређење Улице кнеза Милоша представља резултат првог урбанистичког плана овог дела Београда четрдесетих година 19. века, према нацрту Франца Јанкеа. План је представљао најмодернију урбанизацију која је увелико примењивана широм Европе.
Просторно културно-историјска целина представља простор посебне културно-историјске, архитектонске, урбанистичке, естетске, друштвене, социолошке и нематеријалне вредности. Важну карактеристику просторне целине чини њено језгро са објектима државне управе, чиме се тај простор ослања на првобитну идеју кнеза Милоша о формирању новог управног центра. У гоњем делу улице доминирају пословни објекти, док су у сегменту од Немањине према Мостарској петљи већином стамбене зграде и амбасаде. Вредност простора употпуњују улични дрвореди, озелењени простори и паркови. У просторној културно-историјској целини се налази низ значајних објеката који се истичу својим архитектонским карактеристикама, стилским и типским посебностима што указује на њене несумњиве архитектонске и естетске вредности. С обзиром на то да се везује за значајне историјске догађаје и знамените личности из области привреде, књижевности, уметности, политике, као и да су се у оквиру овог простора налазиле и налазе значајне институције, овај простор значајан је за проучавање друштвене историје Срба због чега је утврђен за културно добро.
У оквиру овог простора налази се низ споменика културе попут оба Генералштаба, Министарства финансија (зграда Владе РС), Министарства шума и руда, пољопривреде и вода (зграда Министарства спољних послова), куће архитекте Николе Несторовића, кућа породице Петронијевић, Музичка школа Станковић, Дом Удружења југословенских инжењера и архитеката, Министарство социјалне политике и народног здравља (Министарство унутрашњих послова РС).
Утврђивањем Подручја уз улицу кнеза Милоша за културно добро, обавеза свих корисника и власника је да континуирано сарађују са Заводом за заштиту споменика културе града Београда, односно да се за све интервенције на објектима који се налазе у његовим границама, обрате Заводу како би се утврдили услови за предузимање мера техничке заштите за радове и прибаве сагласност на пројекат и документацију.
