Ранчићева кућа

Поводом недавне посете представника Завода за заштиту споменика културе града Београда Гроцкој и Центру за културу Гроцка, данас вам доносимо причу о Ранчићевој кући.

Ранчићева кућа налази се у Мајевичкој улици, у непосредној близини Грочанске чаршије, на узвишици, на пространој парцели, слободно постављена у односу на уличну регулацију. Кућа је првобитно формирана као дводелна косовска приземљуша зидана у бондручној конструкцији са испуном од чатме, и покривена четворосливним ћерамидним кровом с великим кровним испустима – стрејама. Испред главне фасаде протезао се изразито дубок архитравни трем у равни с тереном. С трема се кроз посебна врата улазило у „кућу”, односно у собу, док је интерна комуникација „куће” и собе изостављена. Средином 19. века извршене су промене у обликовно–грађевинској форми, које доминирају у варошици већ тридесетих година 19. века и резултирају појавом тзв. грочанске варошке куће тако да и Ранчићева, у свом завршном архитектонском изразу припада групи ових кућа.

Основа се нешто проширује и зграда добија више издужени габарит и нову просторну организацију. Као и већина варошких кућа у Гроцкој и Ранчићева кућа се након промена састоји од четири просторије строго наменски дефинисане: оџаклије, дневне собе, две спаваће собе, подрума и трема који се према углу проширује у доксат. Зидана је у бондручној конструкцији, с костуром од храстових греда и испуном од чатме или ћерпича. Темељи су од притесаног камена с храстовим гредама. Кров је низак, четворосливан и покривен ћерамидом. Испусти крова (стрехе) који штите фасаде достижу ширину до једног метра. У унутрашњости куће, на трему и доксату подови су патосани опеком или даскама.

И поред својих особености, пре свега у распореду и намени просторија, варошка кућа у Гроцкој, односно Ранчићева кућа, не стоји изоловано, већ се везује за исти тип куће у варошицама Подунавља и Поморавља. Са аспекта архитектонских и етнографских вредности Ранчићева кућа представља један од ретких сачуваних примерака народног неимарства на подручју града Београда, чије одлике значе високи домет грађевинске, стамбене и ликовне културе. Конзерваторско–рестаураторски радови први пут су изведени 1970, након чега је Ранчићева кућа постала Завичајни музеј у који је смештена Дубочајска збирка др Костића. Током 2000. године извршена је санација оштећења и уређен околни простор. У Ранчићевој кући данас се налази Центар за културу општине Гроцка. Године 1979. Ранчићева кућа је утврђена за културно добро од великог значаја.