Аграрна банка

Зграда Аграрне банке подигнута је између 1932. и 1934. године као једна од последњих банкарских палата Београда у међуратном периоду. Пројектовали су је архитекте Петар и Бранко Крстић, који спадају у ред најзачајнијих стваралаца међуратног периода у Београду. Конципирана је као репрезентативни пословни објекат са угаоном, заобљеном фасадом и монументалном улазном партијом у ар деко стилу. Врата представљају успешно занатско-уметничко остварење ар декоа и допринос високим естетским вредностима фасаде. Иако троделна подела фасаде са низом дорских стубова у приземљу и карактеристичан кровни венац указују на академско порекло, структурално зграда одражава опредељење аутора за модернистичку концепцију.

Фасада је изведена у беловодском мермеру, што је у време подизања ове палате била права реткост у Београду. Главни улаз је декоративан и монументалан, са квадратним пољима унутар којих су розете са мотивом меандра, а најзанимљивији и најлепши детаљ је метални рукохват који се састоји од спиралне цеви и крилатог лава на врху. Прозори у приземљу су прекривени гитерима од кованог гвожђа са популарним ар деко мотивом лотосовим цветом. У венцу изнад приземља између стилизованих триглифа, у метопама се налазе медаљони са представама бога Меркура заштитника банкара, мушким и женским главама са класом и мушким главама са српом, представама плодности и пољопривреде у вези са делатношћу Аграрне банке. Аутори рељефа на фасади су вајар Лојзе Долинар и архитекта Бранко Крстић.

 

Ентеријер је, такође, уређен с пажњом. Хол банке је цетрално постављен, а бочно су биле шалтерске просторије, данас преуређене за потребе Историјског музеја Србије. Зграда Аграрне банке страдала је током бомбардовања у Другом светском рату. После рата је обновљена, а након усељавања Централног комитета Комунистичке партије Југославије у зграду, добила је још један спрат према пројекту архитеката браће Крстић. Постојећи камени венац је издигнут, а архитектура нижих спратова је поновљена. Поред Историјског музеја Србије у згради Аграрне банке данас се налази и Министарство културе и информисања на првом и другом спрату, улаз из Влајковићеве улице бр. 3.

Зграда Аграрне банке у Београду је због својих несумњивих архитектонско-урбанистичких, културно-историјских и стилских вредности проглашена за споменик културе 1984. године.