Zgrada Agrarne banke podignuta je izmedju 1932. i 1934. godine kao jedna od poslednjih bankarskih palata Beograda u medjuratnom periodu. Projektovali su je arhitekte Petar i Branko Krstić, koji spadaju u red najzačajnijih stvaralaca medjuratnog perioda u Beogradu. Koncipirana je kao reprezentativni poslovni objekat sa ugaonom, zaobljenom fasadom i monumentalnom ulaznom partijom u ar deko stilu. Vrata predstavljaju uspešno zanatsko-umetničko ostvarenje ar dekoa i doprinos visokim estetskim vrednostima fasade. Iako trodelna podela fasade sa nizom dorskih stubova u prizemlju i karakterističan krovni venac ukazuju na akademsko poreklo, strukturalno zgrada odražava opredeljenje autora za modernističku koncepciju.
Fasada je izvedena u belovodskom mermeru, što je u vreme podizanja ove palate bila prava retkost u Beogradu. Glavni ulaz je dekorativan i monumentalan, sa kvadratnim poljima unutar kojih su rozete sa motivom meandra, a najzanimljiviji i najlepši detalj je metalni rukohvat koji se sastoji od spiralne cevi i krilatog lava na vrhu. Prozori u prizemlju su prekriveni giterima od kovanog gvoždja sa popularnim ar deko motivom lotosovim cvetom. U vencu iznad prizemlja izmedju stilizovanih triglifa, u metopama se nalaze medaljoni sa predstavama boga Merkura zaštitnika bankara, muškim i ženskim glavama sa klasom i muškim glavama sa srpom, predstavama plodnosti i poljoprivrede u vezi sa delatnošću Agrarne banke. Autori reljefa na fasadi su vajar Lojze Dolinar i arhitekta Branko Krstić.
Enterijer je, takodje, uredjen s pažnjom. Hol banke je cetralno postavljen, a bočno su bile šalterske prostorije, danas preuredjene za potrebe Istorijskog muzeja Srbije. Zgrada Agrarne banke stradala je tokom bombardovanja u Drugom svetskom ratu. Posle rata je obnovljena, a nakon useljavanja Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije u zgradu, dobila je još jedan sprat prema projektu arhitekata braće Krstić. Postojeći kameni venac je izdignut, a arhitektura nižih spratova je ponovljena. Pored Istorijskog muzeja Srbije u zgradi Agrarne banke danas se nalazi i Ministarstvo kulture i informisanja na prvom i drugom spratu, ulaz iz Vlajkovićeve ulice br. 3.
Zgrada Agrarne banke u Beogradu je zbog svojih nesumnjivih arhitektonsko-urbanističkih, kulturno-istorijskih i stilskih vrednosti proglašena za spomenik kulture 1984. godine.
