Заштићено налазиште обухвата утврђење Ad Octavum и некрополе у непосредној близини. Ad Octavum је византијско утврђење које је у VI веку подигао цар Јустинијан. Правоугаоног је облика, површине око 180 х 100 m, окружено масивним бедемима дебљине пет метара, који су грађени од тесаника вађених у оближњем каменолому. Бројни фрагменти керамике, опека, црепова и једва видљиви обриси зидова унутар бедема, говоре о стамбеним зградама које су постојале у склопу овог локалитета. Остаци архитектуре потврђују историјске податке о снажном утврђењу у склопу лимеса, саграђеном као заштита византијске територије од упада варварских племена стационираних на левој обали Дунава. Oбјекат се налазио на осмој римској миљи од Сингидунума, а западно од њега простиру се некрополе. Сахрањивање је вршено у гробовима изведеним од опеке или слободним укопавањем у земљу. Мали број гробова садржи гробни инвентар који се састоји од глеђосане керамике, скромног накита, гвоздених остатака аплика са одела и оруђа. Утврђење са некрополама, као и констатовани трагови старијих и млађих култура (римске и средњoвековне) на још неиспитаним деловима, говоре да је овај терен био настањен током дужег периода, од антике до касног средњег века.
Решење Завода за заштиту споменика културе града Београда бр. 1/2 од 12.06.1965.
