Стварање књижевног фонда Универзитетске библиотеке започело је на самом почетку 20. века, када је Велика школа прерасла у Универзитет и добила књиге Српског семинара Филозофског факултета. Иницијатива за подизање зграде за смештај овог вредног књижног фонда, потекла је од Мабел и Славка Грујића, изасланика Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у Вашингтону, који су се обратили Карнегијевом фонду за међународни мир намењеном за помоћ земљама опустошеним у рату.Подизање Универзитетске библиотеке био је велики подухват који је означио настајање установе од највећег значаја, за образовање, науку и културу читаве Србије. Изградња је трајала пуне четири године, а библиотека је свечано отворена 1926. године. Палата Универзитетске библиотеке, изведена према пројекту архитеката Драгутина Ђорђевића и Николе Несторовића, представља значајно остварење академизма у српској међуратној архитектури. Средишњи ризалит изведен је у виду истуреног портика са четири коринтска стуба који носе троугаони забат са симетрично распоређеним акротеријама. У складу с јасном и строгом концепцијом зграде библиотеке јесте и њена архитектонска пластика распоређена око отвора и на површини троугаоног забата. Аутор архитектонске пластике изведене у вештачком камену био је вајар Аца Стојановић. У вестибилу здања постављена је биста Ендруа Карнегија, коју је библиотека добила од управе његове задужбине.
Решење Завода за заштиту споменика културе града Београда бр. 656/1 од 23.03.1977.
