Stvaranje književnog fonda Univerzitetske biblioteke započelo je na samom početku 20. veka, kada je Velika škola prerasla u Univerzitet i dobila knjige Srpskog seminara Filozofskog fakulteta. Inicijativa za podizanje zgrade za smeštaj ovog vrednog knjižnog fonda, potekla je od Mabel i Slavka Grujića, izaslanika Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u Vašingtonu, koji su se obratili Karnegijevom fondu za medjunarodni mir namenjenom za pomoć zemljama opustošenim u ratu.Podizanje Univerzitetske biblioteke bio je veliki poduhvat koji je označio nastajanje ustanove od najvećeg značaja, za obrazovanje, nauku i kulturu čitave Srbije. Izgradnja je trajala pune četiri godine, a biblioteka je svečano otvorena 1926. godine. Palata Univerzitetske biblioteke, izvedena prema projektu arhitekata Dragutina Djordjevića i Nikole Nestorovića, predstavlja značajno ostvarenje akademizma u srpskoj medjuratnoj arhitekturi. Središnji rizalit izveden je u vidu isturenog portika sa četiri korintska stuba koji nose trougaoni zabat sa simetrično rasporedjenim akroterijama. U skladu s jasnom i strogom koncepcijom zgrade biblioteke jeste i njena arhitektonska plastika rasporedjena oko otvora i na površini trougaonog zabata. Autor arhitektonske plastike izvedene u veštačkom kamenu bio je vajar Aca Stojanović. U vestibilu zdanja postavljena je bista Endrua Karnegija, koju je biblioteka dobila od uprave njegove zadužbine.
Rešenje Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda br. 656/1 od 23.03.1977.
