Termoelektrana „Snaga i svetlost“ je sagradjena na desnoj obali Dunava u periodu od 1930. do 1932. godine, prema projektu Švajcarskog društva za elektrifikaciju i saobraćaj iz Bazela. Sastoji se iz zgrade Elektrane, portalnog krana sa rukavcem, pumpne stanice i filterskog postrojenja. Zgrada Elektrane je objekat kubične forme u okviru koje se izdvajaju tri celine: hala kotlarnice, mašinska sala i komandno-šalterska sala. Portalni kran sa rukavcem predstavlja veliku mostnu, rešetkastu konstrukciju. Kreće se dužinom rukavca od pumpne stanice do Dunava (140 m) pomoću dva sopstvena elektromotora po šinama položenim uz Elektranu i rukavac. Pumpna stanica sa unutrašnjim instalacijama sa pumpama i cevovodima i filtersko postrojenje sa bazenima za filtraciju nalaze se na kraju rukavca. Arhitektura Termoelektrane odražava modernistička shvatanja, aktuelna za evropsku graditeljsku produkciju medjuratnog perioda. Primena savremenih materijala, čelika i stakla, bezornamentalne ravne zidne površine, stavljanje funkcije objekta u prvi plan, kao i jednostavni geometrijski oblici volumena zgrade, ukazuju na uticaje Bauhaus stila. Termoelektrana „Snaga i svetlost“ zauzima značajno mesto u društvenoj i graditeljskoj prošlosti Beograda. NJenom izgradnjom po prvi put se koristila niskonaponska distributivna mreža za napajanje naizmeničnom strujom, a potom je izmedju dva svetska rata značajno doprinela unapredjenju elektroenergetskog sistema grada. Elektrifikacija Beograda omogućila je primenu novih tehničkih i tehnoloških dostignuća u saobraćaju i telekomunikacijama i promenila navike ljudi što je za posledicu imalo i novo socijalno profilisanje gradskog stanovništva.
Službeni glasnik RS br. 33/13
