Хан у Доњој Раљи подигнут је двадесетих година XIX века и све до Другог светског рата није мењао намену, односно, користио се као кафана од момента када је потреба за хановима као преноћиштима нестала. Кућа је правоугаоне основе са подужним архитравним тремом који се на обе стране завршава, сасвим неуобичајно, уздигнутим правоугаоним доксатима. Објекат се састоји од осам просторија, у којима је задржан првобитни распоред од једне велике кафанске сале, кухиње, два ходника и четири собе за преноћиште. Првобитни распоред је касније поремећен тиме што је кафанска сала попречним зидом подељена у две просторије а трем затворен једним парапетом и, такође, подељен на два дела. Непосредно уз објекат, с његове југозападне стране, налазила се коњушница која је данас порушена. Кућа је бондручне конструкције постављене директно на темељне камене зидове. Подрум зидан у ломљеном камену простире се испод трећине зграде. Спољни носећи зидови имају испун од камена а унутрашњи преградни, такође у бондручној конструкцији, испун од опеке. Кровна конструкција је дрвена са вешаљкама и јаким дрвеним гредама а покривач је ћерамидом. Прозори су двокрилни дупли а врата једнокрилна од пуног дрвета. Подови су од опеке и дашчани. Главни архитектонски акценат чине трем са угаоним доксатима и велики кровни испусти. По својим основним типским обележјима кућа припада типу тзв. старије моравске куће нарочито распрострањене у овој области током прве половине XIX века. Хан је, данас, делимично урушен.
Решење Завода за заштиту споменика културе града Београда бр. 1118/1 од 19.12.1971.
