Iako sagradjen u vreme uspostavljanja novovekovne srpske države1836-37, objekat je pravljen prema principima turskih javnih kupatila. Predstavljao je sastavni deo tadašnjeg dvorskog kompleksa kneževih sinova Miloša i Mihaila Obrenovića, koji je potom služio potrebama Ministarstva finansija. Od celog kompleksa do danas sačuvao se jedino amam, prizemna zgrada sa isturenom odžaklijom. Pretpostavlja se da je objekat izveden prema zamisli Hadži Nikole Živkovića, „dvorskog“ neimara kneza Miloša, kome se pripisuju najznačajnije gradjevine u Beogradu iz ovog perioda – Konak kneza Miloša u Topčideru i Konak kneginje Ljubice.
I pored toga što dimenzije zgrade nisu velike, ona ima sve sastavne delove amama – šadrvan, kapaluk, halvat, haznu i ćulhan. Objekat je koncipiran kao samostalna gradjevina, pravougaone osnove. Glavna prostorija, koja je služila za kupanje i odmor, zasvedena je plitkom kupolom, izvedenom koncentričnim postavljanjem opeka. Poseban detalj kupole i svodova predstavljaju otvori za osvetljenje, pokriveni staklenim klobucima.
Rešenje Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture br. 595 od 20.04.1948.
