Зграда је подигнута 1905-1907. године по пројекту архитеката Андре Стевановића и Николе Несторовића. Обликована је у академском маниру XX века, богато украшена пластичном декорацијом на фасадама и у репрезентативном делу ентеријера. Пројектована је као мунументална угаона палата, са три тракта у основи. Грађена је тада најмодернијим грађевинским поступком, употребом армираног бетона, први пут у Београду и обрадом фасаде у вештачком камену. Архитектонска композиција ове зграде, управно-пословне-трговачке намене (дућани у приземљу нестали су у адаптацији после Другог светског рата), једна је од најуспелијих у архитектури Београда тога времена, како по логичком распореду просторија тако и по богатству пластичних мотива. Декорацију на фасадама радио је познати грађевински ликорезац Фрања Валдман. Ентеријер зграде је један од најлепших ентеријера у београдској архитектури. Чине га репрезентативни улазни хол, монументално мермерно степениште, слободно стојеће скулптуре набављене у Немачкој, богата декоративна пластика у штуку на зидовима и таваници рад ликоресца Валдмана, канцеларије и осликана свечана сала на спрату рад Андреа Доменика и Боре Ковачевића.
Зграда спада у ред антологијских примерака српске архитектуре и једно је од највреднијих дела архитеката Стевановића и Несторовића. Поред тога, репрезентује зачетак формирања модерног Београда уз савско приобаље.
Службени гласник СРС бр. 14/79
