Зграда основне школе у Малом Поповићу, подигнута 1867. године, поседује сва типска обележја шумадијске чатмаре, типа који доминира архитектуром ове области током читавог XIX века. По својој садржини коју чине учионице и учитељев стан, зграда старе основне школе у Малом Поповићу понавља класичну шему сеоских школа у Србији из прве половине XIX века. Својом архитектонском диспозицијом, конструкцијом и обликовањем, зграда изражава све оне квалитете народне архитектуре, које овој обезбеђују значајно место у историји архитектонског стварања. Друга млађа зграда овог школског комплекса, подигнута највероватније крајем XIX века, припада типу тзв. новије сеоске куће. Кућа је правоугаоне основе, подигнута на знатној висини, зидана у бондручној конструкцији са испуном од опеке и покривена релативно високим четворосливним кровом са црепом. Мада не поседује посебне архитектонске и етнографске вредности, ова зграда по својој функцији представља јединствену целину са зградом старе основе школе, па се тако и третира. Обе зграде, заједно са двориштем у којем су лоциране, представљају историјски ансамбл некада веома карактеристичан за шумадијска села и веома ретко где очуван.
Решење Завода за заштиту споменика културе града Београда бр. 1146/1 од 07.10.1975.
