Зграда са сликарским атељеима и галеријом Музеја савремене уметности у Београду подигнута је у периоду 1956–1960. године, према пројекту Мирослава Јовановића, једног од водећих српских архитеката друге половине XX века. Архитектонским програмом предвиђено је да, поред станова са сликарским атељеима, буде пројектован и простор намењен излагању дела савремене уметности. По изградњи објекта у њега су се уселила четири реномирана југословенска уметника: Стојан Аралица, Иван Табаковић, Миленко Шербан и Пеђа Милосављевић, а од 1961. године у приземљу објекта почела је са радом Модерна галерија, данас Салон Музеја савремене уметности, који у овом простору у континуитету од преко педесет година, излаже дела најзначајнијих југословенских и светских савремених стваралаца. Решење сложеног пројектног задатка Јовановић је изванредно остварио кроз структуру са шест етажа станова и четири етаже сликарских атељеа, укомпоновану тако да вертикални четвороспратни тракт са неопходном повећаном висином простора атеља одговара укупној висини вертикале са шест етажа станова. Главни архитектонски и обликовни елементи – просторно решење условљено наменом и функционалним захтевима архитектонског програма, геометризованост и полихромија фасадног платна, материјализација у виду облоге од опеке природних нијанси, брижљива обрада приземне зоне и хуманистички приступ у односу објекта и његовог непосредног окружења – постаће главни носиоци Јовановићевог ауторског израза. Због својих архитеконских и конструктивних вредности представља значајно остварење послератне архитектуре Београда и заузима истакнуто место у ауторском опусу архитекте Мирослава Јовановића.
„Сл. гласник РС“ бр. 50/18
