Zgrada predstavništva Prvog dunavskog parobrodarskog društva (DDSG-a) u Beogradu je podignuta u periodu izmedju 1924. i 1926. godine. Za potrebe izgradnje stambeno-poslovnog objekta DDSG-a su još novembra 1923. godine stigli idejni projekti arhitekte Aleksandra Popa (Alexander Popp) iz Beča, gde je i bilo sedište kompanije. S obzirom da je projekat trebalo razraditi, prilagoditi konfiguraciji terena i napraviti odgovarajući unutrašnji raspored u skladu sa potrebama predstavništva, ovaj posao je preuzelo lokalno gradjevinsko preduzeće inž. Stevana Tobolara koje je ujedno bilo i izvodjač radova. Zgradu karakteriše naglašeni vertikalni dinamizam ugaone partije, od koga se bočno razvijaju dva krila. Snažno naglašena i strukturno razudjena ugaona partija zgrade komponovana je tako da predstavlja njegovu dominantu, a u vreme nastanka predstavljao je i markantan urbani reper šireg područja. Predstavlja prvi reprezentativan primer modernističkog ekspresionizma u Beogradu, kao i verodostojno materijalno svedočanstvo koje reprezentuje i reflektuje uticaje arhitektonske estetike i duha, kolektivno-stambene arhitekture Beča (Gemeindebau) iz perioda 1919–1934. godine, pre svega upotrebom pojedinih arhitektonskih elemenata u koncipiranju fasadnih površina objekta i funkcionalnom organizacijom stambenih jedinica.
„Sl. glasnik RS“ br. 10/19
