Уметничка ливница „Пластика“ представља једну од најстаријих уметничких ливница у Србији са очуваним аутентичним процесом производње. Подигнута уочи Првог светског рата као фабрика сапуна, потом адаптирана у аутомобилску радионицу и ливницу, након Другог светског рата, због конструктивних и техничко-технолошких могућности и постојања ливачких пећи, наставила је рад као уметничка ливница. Пројекат приземне фабрике сапуна изведен је највероватније према предлошцима из немачких техничких уџбеника. Услед промене производног процеса, након Првог светског рата, изведена је доградња и адаптација фабрике, према пројекту једног од најзначајнијих српских архитеката Милана Антоновића. Том приликом за потребе аутомобилске радионице дограђена је мала ливница са ливачким пећима. Фабричка зграда обликована је у духу индустријских објеката с почетка прошлог века, а њен спољашњи изглед дефинишу стандардни елементи романтичарског израза. Архитектонској композицији доприносе и лантерне у кровној зони, посебно она изнад топионице. Након Другог светског рата, Удружење ликовних уметника Србије (УЛУС) отворило је у објекту уметничко-занатску радионицу за потребе ливења и монтирања скулптура под називом Уметничка ливница „Пластика”. Пројекат адаптације урадио је архитекта Н. Ристић у пројектном бироу „План“, а радови су извођени током 1953. године. У ливници је први пут у Србији уведена и једино се овде примењивала технологија лива у воску. Осим чланова вајарске секције УЛУС, своје скулптуре овде су израђивали најзначајнији српски и југословенски вајари Сретен Стојановић, Лојзе Долинар, Фрањо Кршинић, Олга Јанчић, Вида Јоцић и многи други, а изливени су и неки од најзначајнијих јавних споменика и спомен обележја, уметничких скулптура и биста, бројни рељефи, плакете, признања и предмети примењене уметности, који су трајно убележени у историји српског вајарства. Предмети техничке културе (кранови и кранске стазе, пећ (ливачки лонац) и бушилица) који се налазе у Уметничкој ливници утврђени су за покретна културна добра.
Службени гласник РС бр. 73/13
