Београдски сајам саграђен је између 1954. и 1957. године, према пројекту пројектантског тима који су чинили архитекта Милорад Пантовић и инжењери Бранко Жежељ и Милан Крстић. Замишљен је као савремено обликовани урбанистички комплекс, чији је композициони акценат стављен на три изложбена павиљона под куполама, међусобно повезана пасарелама.
Својим специфичним решењем Хала 1 је у време грађења представљала прави градитељски подвиг и изузетно конструктивно остварење, које је могло да се пореди са најпознатијим светским примерима ове врсте конструкције. Дефинисање концепта остварено је кроз усвајање принципа ритмичног распореда маса, јединство грађевинских материјала и прожимање унутрашњег и спољашњег простора посредством великих стаклених површина.
Београдски сајам једно је од највреднијих дела српске послератне архитектуре и представља сведочанство техничког, технолошког, научног и креативног узлета друштва крајем педесетих и почетком шездесетих година двадесетог века. Својим урбанистичким и архитектонским решењем, димензијама, складношћу облика и општом импозантношћу, сврстава се међу најуспелија остварења домаће архитектуре.
Службени гласник РС бр. 16/09
