Fabriku hartije je podigao industrijalac Milan Vapa u periodu od 1921. do 1924. godine. Projekat fabričke zgrade i postrojenja uradio je arhitekta Karl Haniš (Karl Hanisch), dok je nadzor nad zidanjem vodio inženjer Vladimir Bilinski. U prostranoj fabričkoj zgradi nalazila su se odeljenja namenjena proizvodnji i skladištenju hartije, potom biro vlasnika, kuhinja i trpezarija, radnička ambulanta i sobe za odmor. Iako se radi o objektu industrijske namene sa zahtevnim konstruktivnim rešenjima kojima su savladani veliki rasponi pojedinih proizvodnih pogona, pažiljivo izabranim arhitektonskim elementima i korišćenjem konstruktivnog sklopa vidljivog kako u enterijeru tako i u eksterijeru, ostvareno je reprezentativno zdanje. Arhitektonski elementi iskorišćeni u oblikovanju fasada jasno ukazuju na stil akademizma, prilagodjen nameni zgrade, a najreprezentativnije je rešena glavna fasada, okrenuta ka Bulevaru vojvode Mišića. Fabrika hartije Milana Vape u vreme kada je podignuta spadala je u red velikih i modernih fabrika za koju su strani stručnjaci govorili da se može uporediti sa sličnim fabrikama hartije u razvijenim evropskim zemljama. Kao prva fabrika namenski gradjena za industrijsku proizvodnju papira, pune tri decenije bila je i jedina fabrika te vrste u Srbiji. Danas je jedna od najočuvanijih i najznačajnijih objekata industrijske arhitekture u Beogradu i Srbiji. Svojom urbanističkom pozicijom predstavlja materijalno svedočanstvo postojanja izuzetno značajne industrijske zone uz Topčiderski drum i desnu obalu Save, dok reprezentativnom arhitekturom ukazuje na značaj koji je pridavan oblikovanju objekata utilitarne namene.
Službeni glasnik RS br. 35/13
