Zgrada Tehničkog fakulteta je gradjena u periodu od 1925. do 1931. godine, prema projektu arhitekata Nikole Nestorovića i Branka Tanazevića. Predstavlja prvi namenski zidan objekat za smeštaj tehničkih fakulteta. Prvobitna namena i danas je sačuvana. U zgradi su smeštena tri fakulteta iz oblasti tehničkih nauka. Posle Drugog svetskog rata, prema projektu arhitekte Mihaila Radovanovića, dozidan je treći sprat. Postavljen severoistočno od Univerzitetske biblioteke, objekat je izveden kao slobodnostojeća gradjevina veoma razudjene osnove sa četiri unutrašnja dvorišta. Arhitektonski je oblikovan u duhu akademizma sa dominantnim klasicističkim elementima. Monumentalnih je dimenzija, bogato obradjenih fasada sa mnoštvom arhitektonske i dekorativne plastike. Najveća pažnja posvećena je glavnoj fasadi, dok je dekorativna obrada bočnih fasada jednostavnija. Najsvedenija rešenja primenjena su na dvorišnoj fasadi. Glavnom fasadom dominira centralni rizalit sa monumentalnim stepeništem koje vodi do trodelnog ulaza. Skulpture i reljfnu plastiku na pročelju fasade radili su akademski vajari Ilija Kolarević i Ivan Lučev, dok je autor ornamentalne plastike u veštačkom kamenu Bedrih Zeleni. Zgrada Tehničkog fakulteta ima značajne arhitektonsko-stilske i urbanističke vrednosti kao jedno od najznačajnijih dela dvojice poznatih autora, izrazit primer akademskog metoda u oblikovanju i jedan od najistaknutijih objekata univerzitetskog kompleksa. Istovremeno, kao prva zgrada sagradjena za potrebe Tehničkog fakulteta poseduje i kulturno-istorijske vrednosti.
Službeni glasnik RS br. 73/07
