Светосавски плато у Београду са својим симболичким, меморијалним, културно-историјским, архитектонско-урбанистичким и уметничким вредностима представља место меморије два преломна догађаја у српској историји: спаљивања моштију Светог Саве и Првог српског устанка. Сви објекти, осим Споменика Карађорђу, повезују се са личношћу Светог Саве и обележавањем догађаја спаљивања његових моштију, али су, са изузетком мале цркве, подизани и у поводу прослављања годишњица Првог српског устанка, с обзиром на непосредну близину аутентичног места логора устаничке војске. Одлука Српске православне цркве да се место спаљивања моштију Светог Саве, утемељивача српске цркве, првог српског архиепископа и просветитеља, обележи на овом месту изградњом храма, пресудно је утицала на карактер, обим и изградњу овог простора. Мала црква и посебно велики храм Светог Саве, грађени поводом 700 година од упокојења овог српског светитеља, представљају монументална симболична гробна обележја – кенотафе Светог Саве. Камен темељац великог храма је постављен још 1904. године, поводом прослављања стоте годишњице Првог српског устанка, a Народна библиотека Србије, Споменик Карађорђу, нови парохијски дом и споменик Светом Сави подигнути су у обележавању стопедесете, стоседамдесетпете и двестоте годишњице овог догађаја, који симболише ослобођење Србије од турске власти. Храм Светог Саве као и објекат Народне библиотеке Србије у значајној мери одређују простор и карактер платоа. Посебна вредност је у величини и неограђености отвореног простора, који омогућава добру визуелну експресију слободностојећих објеката на њему и могућност адекватне партерне обраде. Хронолошки, најпре је изграђена мала црква Светог Саве 1935. године, према пројекту руског архитекте Виктора Лукомског, док је велики храм Светог Саве, према пројекту архитеката Богдана Несторовића и Александра Дерока грађен у две фазе, од 1935. до 1941. и од 1985. до 2010. године. Народна библиотека Србије грађена је у периоду 1966-1972. године према пројекту архитекте Ива Куртовића, а Споменик Карађорђу, рад скулптора Сретена Стојановића из 1954-55. постављен je на плато 1979. године. Нов парохијски дом изграђен је 2004. године према пројекту архитекте Матеје Ненадовића, када је у склопу партерног уређења простора изграђен и подземни санитарни објекат испод прилазне стазе јужној страни храма. Са северне стране храма постављена је 2004. године бронзана скулптура Светог Саве, руског вајара Вјачеслава Михаиловича Кликова.
„Сл. гласник РС“ бр. 51/21
