Kuća češkog inženjera Riharda Škarke, direktora filijale Praške kreditne banke u Beogradu, izgradjena je 1926-1927. godine, kao reprezentativna gradska vila. Projektovao ju je Dragiša Brašovan, jedna od vodećih ličnosti srpske arhitekture izmedju dva svetska rata. Vila predstavlja primer arhitekture beogradskog gradjanskog društva i delo Brašovanovog predmodernističkog perioda. Objekat je projektovan na principima akademskog eklekticizma u kojem dominira romantičarski duh. Fasada je izvedena u jednoj ravni, a dekorativni elementi preuzeti iz istorijskih stilova, romanike, venecijanske gotike i baroka doprinose njenoj slikovitosti. Stroga akademska podela fasade je napuštena, a njenoj slojevitoj obradi arhitekt je pristupio na kreativan način. Rustičnoj obradi donje zone suprotstavlja se ravna površina sprata, kojom dominira romantičarska trifora ispunjena floralnim, zoomorfnim i antropomorfnim motivima. Motiv prelomljenog luka i baroknih voluta ponovljen je i na monumentalnoj ulaznoj kapiji. U harmonizovanom odnosu detalja i celine otkriva se modernistički pristup. Odstupajući od akademskih principa Brašovan je ornamentalnu dekoraciju izdvojio u jasno odredjene celine, čime su istaknuti i elementi moderne arhitekture. Za razliku od većine svojih savremenika Brašovan je jednaku pažnju posvetio i manje uočljivim dvorišnim fasadama ostvarujući jedinstvo ukupnog izgleda gradjevine u morfološkom i stilskom pogledu. Raskošnoj spoljnoj obradi odgovara i bogato opremljen enterijer. Na plafonu kružnog hola prizemlja sačuvana je zidna slika nepoznatog autora. Škarkina vila je objekat značajne arhitektonske i kulturno-istorijske vrednosti. Uz Genčićevu kuću ona predstavlja najuspeliji primer Brašovanove arhitekture gradskih vila, a kao jedna od retkih gradjevina romantičarskog duha zauzima izuzetno mesto u beogradskoj medjuratnoj arhitekturi.
Službeni glasnik RS br. 73/02
