Насеље Церак – Виногради (Церак 1 и Церак 2) у Београду изграђено је у периоду од 1978. до 1985. године на простору без наслеђених урбанистичких слојева. Изведено је према пројекту арх. проф. Дарка Марушића, арх. Миленије Марушић и др Недељка Боровнице, изабраном на југословенском позивном конкурсу 1977. године. Иновативност изграђене структуре и просторне организације заснована је на интеграцији четири пројектантска начела: поштовању места, реафирмацији традиционалних урбаних облика, примени метода хијерархије просторно-социолошке организације објеката и уважавању фактора кретања (усмеравања) у насељу, као и концепту башти стамбених зграда. Идејно решење засновано је на поштовању постојеће конфигурације тла са благим узвишицама и равним потезима који стварају утисак динамичног урбаног предела. Просторна културно-историјска целина обухвата стамбене објекте, препознатљиве по бојеним косим крововима и фасадној опеци, складно уклопљене у природни предео и „окупљене“ у суседства која формирају Церак 1 и Церак 2. Интегративни део чине објекти јавне намене изграђени истовремено са стамбеним: основна школа, предшколске установе, војномедицински центар (ВМЦ), самопослуга, опитно-изложбени центар и Центри суседства. Урбанистичка вредност јесте главни кваликатив просторне културно-историјске целине која се огледа у поставци објеката у спрези са природом односно њихов положај у простору прати конфигурацију тла чиме је избегнута шематизованост и типска изградња насеља карактеристична за прве деценије после Другог светског рата. На тај начин формирани су различити амбијенти у оквиру насеља што читавој целини истовремено даје статус еколошког урбаног комплекса са препознатљивим амбијенталним карактером. Оваквом просторном организацијом створена је могућност идентификовања становника са местом у којем живе, чему доприносе и специфични називи улица према врсти дрвећа засађеним у изграђеним пешаким улицама Липа, Кестенова, Црвених храстова, и другим. Колске саобраћајнице су у ободном делу насеља, због чега унутрашњост насеља представља доминантно пешачку зону. Према својим архитектонско-урбанистичким и еколошко-вртним карактеристикама Церак-Виногради представља специфичну стамбену целину у Београду седме и осме деценије 20. века. Конкурсни пројекат насеља сматра се јединственим градитељским подухватом у Београду који на најбољи начин представља синтезу природног окружења и изграђене структуре због чега се сврстава у значајна послератна архитектонско-урбанистичка остварења Србије за које су аутори 1981. године добили Октобарску награду града Београда.
„Сл. гласник РС“ бр. 04/19
