На једном од ободних врачарских брежуљака према Звездари, у близини Црвеног крста, уздиже се црква посвећена Светом Антуну Падованском, изграђена између 1929. и 1932. године. Пројекат ове београдске цркве израдио је истакнути словеначки и средњоевропски архитект краја 19. и прве половине 20. века Јосип Плечник (1872–1957). Грађевина је основног облика ротонде, са апсидом на истоку, тремом на западу и цилиндричним звоником са југоисточне стране. Главни простор је пречника 25 м и висине 17,5 м, док су бочни намењени посебним мањим олтарима и исповедаоници. Насупрот улаза, у апсиди је главни олтар – дубоки презвитеријум, под којим је крипта. Због велике висине цркве формиране су три галерије. Монументални торањ звоника висине 52 m и пречника 9 m изграђен је 1962. године према нешто измењеним пројектима архитекте Плечника, а по упутствима његовог ученика Јанеза Валентинчича. Главни олтар Светог Антуна је у апсиди, са бронзаном скулптуром патрона храма који држи малог Исуса Христа, рад Ивана Мештровића, постављен 1935. године. Црква Светог Антуна Падованског једино је, јединствено и оригинално ауторско остварење словеначког архитекте Плечника у Београду. По идеји представља повратак праузорима и извору хришћанства, јер је преплитањем утицаја ране западнохришћанске и византијске архитектуре примењен универзални хришћански концепт, монументалношћу исказана глорификација хришћанства, а естетским ефектом модерности и идеал једноставности фрањевачког реда.
Службени гласник РС, бр. 29/10.
