Category Archives: Издвајамо споменик културе

Иако посвећена Рођењу Пресвете Богородице, од освећења 1867. године, позната је под називом Ружица.

Црква Светог Духа у Обреновцу утврђена је за културно добро 1975. године.

Изграђена 1885. године за београдског трговца Марка О. Марковића, према пројекту архитекте Јована Илкића

Дом Мике Аласа утврђен је за споменик културе 1966. године.

Пројекат за Цркву Св. Александра Невског на Дорћолу израдила је Јелисавета Начић, првa жена архитекта у Србији.

Споменик Васи Чарапићу је утврђен за културно добро 2019. године.

Николајевска црква подигнута је у периоду од 1745-1752. године на месту старије, сламом покривене дрвене цркве.

Варош Гроцка је административни, трговачки и културни центар Општине Гроцка, једне од седамнаест београдских општина.

Споменик Моши Пијаде утврђен је за споменик културе 1987. године.

Црква Светих арханђела Михаила и Гаврила у Батајници представља сведочанство трајања насеља и живљења православне верске заједнице на подручју града Београда и поседује архитектонско-урбанистичке вредности као квалитетно остварење подигнуто северно од Саве и Дунава и као значајна доминанта на раскрсници насеља. Подигнута је као једнобродна барокна грађевина, засведена полуобличастим сводом, покривена двосливним кровом.

На источном делу цркве је полукружна апсида, а на западном витки троспратни звоник, чији волумен се постепено сужава ка врху, с лучно засведеном отвореном припратом. Фасаде су подељене пиластерима с наглашеним капителима и удвојеним кровним венцем. Прозори су декорисани лучном профилацијом. На звонику се издвајају окулуси и сат. У порти се налазе складан заветни крст од ружичастог камена и капела.

Богато дрворезбарени барокни високи иконостас украшен је позлаћеним флоралним мотивима, преплетима лишћа и гирланди. Хоризонтално је подељен венцима, а вертикална подела је изведена израженим тордираним стубовима, полустубовима и пиластерима. Изнад царских двери у овалном медаљону налази се испис на црквенословенском, који садржи податке о настанку цркве и годином завршетка изградње, 1785. На иконостасу се налазе 54 иконе. Према сликарском поступку и стилским карактеристикама, иконе се могу поделити у две групе које су извесно радила два мајстора. Прву групу чине престоне иконе и ред апостола, а другу – иконе горње зоне са сценама празника и иконе на архијерејском престолу. На основу ликовног израза сачуваног на икони Апостол Јаков, брат Божији може се закључити да иконопис припада школи врсног барокног сликара Теодора Крачуна, ако не и самом сликару. Барокна раскош, разиграност боја и живост представа чине овај иконостас вредним делом.

У цркву се улази кроз стара храстова врата рађена у дуборезу, стилизованих барокних флоралних мотива, са бравама од кованог гвожђа. Црквена звона су изливена у првим деценијама 20. века. На једном од њих је година 1927.

Црква чува раритетне литургијске књиге штампане у Москви у 18. веку и јединствене предмете примењене уметности као и два звона – од којих је једно ливено од звона из Будима 1801, а прерађено 1903. године у земунској Ливници Пантелић.

Црква Светих арханђела Михаила и Гаврила у Батајници утврђена је за културно добро 1983. године.