Пројекат за Цркву Св. Александра Невског на Дорћолу израдила је Јелисавета Начић, првa жена архитекта у Србији. Црква Александра Невског је њено значајно ауторско остварење и једино архитектонско дело сакралне намене које је још увек у функцији. Реализација пројекта започета је 1912. године, али је септембра исте године градња обустављена услед рата. Други Балкански рат (1913), а потом и Први светски (1914–1918), спречили су даљу изградњу цркве, те су радови настављени тек 1927. године. Архитектонско решење Јелисавете Начић доживело мање измене у сарадњи са архитектима Петром Ј. Поповићем и Василијем Андросовим.

  • југозападни изглед
  • општи изглед

У периоду од 1927. до 1930. године, храму су приложени делови намештаја и богослужбени предмети. Репрезентативни иконостас је донет из цркве – маузолеја на Опленцу и био је поклон краља Александра Првог Карађорђевића као и архијерејски престо, који се налази на јужној страни цркве. Иконе за иконостас је живописала иконописачка школа Бориса Сељанка 1930. године.
Зидне слике радио је јеромонах Наум Андрић 1970–1971. године. Оне су рађене у техници ал секо, у духу средњовековног традиционалног српског живописа. У северној певници изграђена је спомен-костурница палим ратницима у ослободилачким ратовима 1876–1878, 1912–1913, 1914–1918, по пројекту Михаила Милојковића. Уз северни зид олтарске апсиде налази се заједничка костурница страдалих у фашистичком бомбардовању Београда 6. априла 1941. године.

  • изглед ентеријера са иконостасом
  • изглед западне фасаде, пројекат из 1926. године
  • попречни пресек, пројекат из 1926. године
  • основа цркве
  • ситуација
  • Јан Матејко, икона Светог Александра Невског, уље, око 1890. године
  • изглед ентеријера, архијерејски престо

Црква Александра Невског је у основи триконхална грађевина уписаног крста развијеног типа. Над централним делом наоса уздиже се осмострано кубе, ослоњено на четири стуба и потпорне лукове, на пресеку полуобличастих сводова. Олтарска апсида на истоку и две апсиде, певнице на северној и јужној страни, полукружне су унутра, споља тростране. На западу се налази припрата изнад које се уздиже звоник, који надвисује куполу храма. Црква је грађена у духу обновљеног, традиционалног српског средњовековног црквеног градитељства, тзв. српском стилу, што се огледа у мотивима фасадне пластике позајмљеним са споменика рашког и моравског стила. Ови мотиви огледају се и у слободном размештању розета, стилизованим биљним украсима у лунетама и око прозора и портала.
Смештена на локацији између значајних саобраћајница (улице Цара Душана и Француске), у непосредној близини центра града, Црква Александра Невског је један од кључних споменика културе тог дела Београда. Црква Александра Невског утврђена је за споменик културе 1983. године.