Пожаревачким (21. јула 1718), а затим Београдским миром (18. септембар 1739), потиснута је турска власт из југоисточног Срема и Земун се нашао на граници два царстава – Аустрије и Турске. После више промена установљена је војнограђанска управа, тако је Земун у саставу Аустрије и њене Војне границе постао слободни војни комунитет. Мирне године које су настале, омогућиле су бржи привредни раст и развитак грађанства, трговаца и занатлија. Напредак пограничног града огледао се у повећању броја становника, изградњи јавних и приватних објеката и ширењу насеља које су настањивали Срби, Немци, Јевреји и други народи. Извесно је да су привредне и друштвене промене утицале и на културне прилике. Православни Срби су у оквиру обновљене парохије 1732. године и образоване Црквене општине јачали верски живот и просветну делатност. Појављивали су се први учитељи и до 1745. отворена је Српска школа. Исте године Срби су добили дозволу да изграде Светониколајевску цркву која је освећена 1752. године.

поглед са Гардоша 1967. године

Николајевска црква подигнута је у периоду од 1745-1752. године на месту старије, сламом покривене дрвене цркве. Конципирана је једноставно као једнобродна грађевина с полуобличастом апсидом и певничким простором. Засведена је бачвастим сводом. На западној страни има двоспратни звоник. Обликована је и грађена у барокном стилу и конструкцијама. Има све типичне одлике барокних цркава подизаних у Војводини и Војној граници у XVIII веку. Првобитни звоник изгорео у пожару 1867, обновљен је 1870. године. Ради ојачања грађевина је на северној и јужној фасади добила контрафоре. За време Првог светског рата, 1915. године звоник је знатно оштећен гранатирањем, после чега је обновљен.

  • општи изглед
  • детаљ звоника
  • икона над улазом
  • иконостас
  • детаљ иконостаса

У храму се, осим високог, зналачки богато изрезбареног барокног иконостаса Аксентија Марковића из 1761. године, са иконама барокног стила високог уметничког домета Димитрија Бачевића из 1762. године, налазе и зидне композиције земунског сликара Живка Петровића, иконе и заставе, као и други инвентар од значаја за културну и привредну историју Земуна. Посебно су знамените заставе земунских еснафа – чизмарског и табачког из 1752. године, које сведоче о друштвеној улози занатлија у пограничном Земуну.

  • кубе
  • пресек и основа
  • звоник

Николајевска црква је најстарији православни храм Старог језгра Земуна и као таква је утврђена за споменик културе 1948. године.