Велика реалка подигнута је 1879. године, по плановима загребачког архитекте Николе Колара, на простору некадашњег контумаца, непосредно пошто је земљиште прешло из војног у магистратско власништво.
Зграда хотела „Москва“
Осигуравајуће друштво „Росија“ из Петрограда почетком 20. века купило је имање на углу Краља Милана (данас Теразије) и Балканске улице, да би сазидали објекат за смештај своје фирме. За подизање зграде Друштво је расписало конкурс 1905. године. Конкурсни захтеви су прописивали да се поред канцеларијских просторија у зграду смести и велики хотел, кафана, ресторан и радње.
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“
Зидање Универзитетске библиотеке почело је 23. јуна 1921. године на земљишту званом Тркалиште, које је још 1913. године Београдска општина уступила Универзитету.
Кафана „?“
Једно од места које је од свог постанка било важна тачка на мапи градских дешавања свакако је и Кафана „?“ (Знак питања), која се налази у улици Краља Петра бр. 6, у некадашњој Главној чаршији.
Конак кнегиње Љубице
Kонак кнегиње Љубице, подигнут у периоду између 1829. и 1830. године, представља један је од најрепрезентативнијих сачуваних примера грађанске архитектуре прве половине 19. века у Београду.
Подручје око Доситејевог лицеја
Просторна културно-историјска целина око Доситејевог лицеја један je од најстаријих и најзначајнијих градских простора у Београду, чије је језгро формирано крајем 18. и почетком 19. века.
Народни музеј
Народни музеј утврђен је за културно добро 1964. године, а за културно добро од великог значаја 1979. године.
Капетан Мишино здање
Капетан Мишино здање утврђено је за културно добро од изузетног значаја 1979. године.
