Крсмановићева кућа на Теразијама

Изграђена 1885. године за београдског трговца Марка О. Марковића, према пројекту архитекте Јована Илкића, Крсмановићева кућа на Теразијама, иако малих димензија, представља право репрезентативно здање. Jедна од најлепших једнопородичних кућа са краја XIX века, сведочи о времену када се Београд, после вишевековног турског ропства, почео трансформисати у модеран европски град.

• 

• 

• 

• 

• 

• 

„Крсмановићева кућа на Теразијама“ изграђена је две године по дипломирању Јована Илкића и представља један од његових првих реализованих објеката у Београду. Кућа је изграђена на уличној регулацији Теразија и калканима повезана са суседним објектима. Подигнута на нагнутом терену, с падом од Теразија ка Балканској улици, с уличне стране изгледа као приземна кућа са сутереном, а с дворишне као спратна кућа.

• 

• 

• 

Уличну фасаду Илкић је пројектовао класично, с наглашеним хоризонталним венцима, а пиластрима с јонским капителима изеделио ју је на седам поља. У шест поља сместио је по један полукружно засведени прозор, а у седмом улазни портал великих димензија. И поред тога остварен је утисак класичне симетричности фасаде. Приликом пројектовања посебна пажња је посвећена и дворишној фасади акцентованој симетрично постављеним полукружним степеницама које с полокружне терасе с богатим барокним балустрадама воде ка лепој и пространој башти. И на дворишној фасади су врата и прозори према тераси богато декорисани, обрађени у истом духу као и они према Теразијама. Репрезентативно је обрађена и унутрашњост куће. Њеној репрезентативности доприносе подови од паркета са интарзијом, као и зидови обрађени у штуко малтеру с позлатом. Међу просторијама у кући посебно се истиче велика балска дворана с богатом необарокном декорацијом зидова и радни кабинет с дрвеном касетираном таваницом.

• 

• 

• 

• 

• 

• 

Кућа је у поседу Марка О. Марковића била до 1898. године, када су је на јавној лицитацији купила браћа Крсмановић, Димитрије и Алекса. По деоби међу браћом кућа је припала Алекси Крсмановићу који је у њој живео све до своје смрти 1914. године. Регент Александар Карађорђевић, боравио је у њој од 1918. до 1922. године, док су се изводили радови на обнови, у бомбардовању оштећеног, краљевског двора (данас Скупштина града Београда). С обзиром на то да је он у то време мењао болесног краља Петра, кућа је постала званична краљева резиденција. Најзначајнији догађај за време његовог боравка десио се 1. децембра 1918. године. Тада је регент Александар у салону ове куће свечано прогласио уједињење Срба, Хрвата и Словенаца у заједничку државу.
Крсмановићева кућа је 1964. године је утврђена за споменика културе, а с обзиром на то да је због својих архитектонских, урбанистичких, историјских и уметничких вредности значајна не само за Београд већ и за шире подручје и раздобље и представља сведочанство о значајним догађајима и истакнутим личностима из наше историје, 1979. године утврђена је за културно добро од великог значаја.