Обележавање двадесетогодишњице манифестације Дани европске баштине у Београду, уједно је и дан који ћемо посветити колегиници Гордани Гордић, историчарки уметности и конзерватору, која је била једна од пионира и првих активних учесника ове манифестације. Захваљујући госпођи Гордић, најшира јавност имала је прилику да сазна о свим познатим и „непознатим“, али једнако важним, местима наше престонице у које је уткана историја града.
Изложбом „130 година велике стаклене баште у Ботаничкој башти Јевремовац“, насталом у сарадњи Института за ботанику Биолошког факултета Универзитета у Београду и Завода за заштиту споменика културе званично ће бити отворена манифестација Дани европске баштине.
У катедралној цркви Узнесења Блажене Девице Марије дана 10. септембра 2022. године директорка Завода за заштиту споменика културе града Београда заједно са високим државним званичницима присуствовала је еухаристијском слављу, које је предводио кардинал Винко Пуљић, врхбосански надбискуп, као и београдски надбискуп Станислав Хочевар и зрењанински бискуп Ладислав Немет.
Завод за заштиту споменика културе града Београда је и ове године припремио разноврсан програм намењен најширој публици на манифестацији Дани европске баштине .
Завод за заштиту споменика културе града Београда годинама ради на истраживању, проучавању, анализи и вредновању објеката на простору Старог сајмишта. Први корак био је пре тачно 35 година, када је комплекс Старог сајмишта утврђен за споменик културе под називом „Старо сајмиште – логор гестапоа“.
Данас се обележава Пренос моштију свете Петке. Стога, доносимо причу о Манастиру Фенек.
Манастир Фенек смештен je у југоисточном делу Доњег Срема, на територији села Јакова, удаљен 20 километара од Београда. Манастирски комплекс се састоји од цркве посвећене светој Петки, конака који окружује цркву са три стране и засебне капеле такође посвећене светој Петки. Иако по свом географском положају не спада у групу фрушкогорских манастира, Фенек је по свом настанку, условима историјског развоја и архитектонским обликом увек третиран у оквиру ове групе. Од самог оснивања манастир је био значајно средиште култа свете Преподобне мати Параскеве, који се од почетка XV века нарочито развија на подручју Београда и Доњег Срема.
Не постоје поуздани подаци на основу којих би се могао утврдити тачан датум подизања манастира, нити име његовог ктитора. Према предању, које преноси митрополит Викентије Јовановић у свом извештају од 2. децембра 1775. године, манастир Фенек су, као и манастире Крушедол и Хопово, подигли у другој половини XV века српски владика Максим Бранковић, са братом деспотом Јованом и мајком Ангелином. Ипак, најранији историјски помен Фенекa потиче из 1563. године. На основу археолошких истраживања може се закључити да је стара црква манастира Фенек изведена као једнобродна, лонгитудинална и вероватно засведена грађевина са бочим полукружним певницама. Иако су припреме за обнову манастира и изградњу нове цркве отпочеле већ 1775. године, на реализацију изградње чекало се све до краја XVIII века због недостатка новца и ратних збивања 1789–1791. године, када је манастир прилично страдао. Нова барокна црква која и данас постоји подигнута је у периоду 1794–1797. године, по пројекту земунског мајстора Маурилијуса Рабла. Архитектонску реализацију фасада одликује богатство барокних декоративних елемената који највише долазе до изражаја на звонику и западној фасади.
Од свог постанка до данас за манастир се везивао култ исцелитељског извора. Озидани бунар с лековитом водом појављује се тако у свим описима манастира Фенек као његова посебна знаменитост. Над лековитим извором је некада постојала стара капела, о чијем времену постанка не постоје подаци, али о њеном изгледу сведочи бакрорез Свете Параскеве из 1782. године. Овај ликовни предложак приказује капелу као скромно полигонално здање са призиданим правоугаоним анексом. Данас постојећа капела св. Петке, удаљена сто метара од манастирске цркве, потиче из 1800. године. О времену подизања сведочи ктиторски натпис у припрати капеле. Радови на коначном уређењу и опремању унутрашњости капеле потрајали су још неко време, тако да је њено освећење било тек 15. августа 1807. године. Данашњи конаци манастира Фенек обухватају цркву са три стране: западне, северне и јужне. Претпоставља се да су изграђени 1785. године, кад их је освештао митрополит Мојсеј Путник. Најпотпуније податке о историјском изгледу конака дају сачувани планови из 1878. године. Иако су страдали у каснијим ратним дешавањима, конаци и данас представљају импозантну барокну једноспратну грађевину, са отвореним тремом ка порти цркве. Манастир Фенек је 1950. године утврђен за културно добро, а 1979. године за културно добро од великог значаја.
Кућа издавача и књижара Геце Кона у Београду подигнута је 1928. године за браћу Петра и Милована Матића према пројекту архитекте Радослава Тодоровића. Године 1932. од првобитних власника кућу је откупио Геца Кон и у њој отворио књижницу под називом „Издавачка књижарница Геце Кона“, која је постала једна од најбоље снабдевених трговина те врсте на Балкану.
Данас, 27. јула када се навршило тачно 78 година од укидања логора Старо сајмиште Председник Републике Србије у присуству високих представника државе Србије и дипломатског кора, отворио је почетак радова на Централној кули Старог сајмишта према пројекту који је урадио Завод за заштиту споменика културе града Београда у сарадњи и уз помоћ Министарства културе и информисања Републике Србије и институција Града Београда.
Архитекта Милан Капетановић, који је за свог живота оставио неизбрисив траг у развоју националне архитектуре и дао печат архитектонском фонду наше престонице, преминуо је на данашњи дан 1934. године.
Дом Врачарске штедионице саграђен је 1906. године по пројекту архитекте Данила Владисављевића, уз сарадњу инжењера Милоша Савчића. Представља други значајни објекат на развојном путу архитекте Данила Владисављевића у његовом не дугом, али успешном стваралачком опусу.
локација завода
