Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda godinama radi na istraživanju, proučavanju, analizi i vrednovanju objekata na prostoru Starog sajmišta. Prvi korak bio je pre tačno 35 godina, kada je kompleks Starog sajmišta utvrdjen za spomenik kulture pod nazivom „Staro sajmište – logor gestapoa“.
U okviru kompleksa spomenika kulture nalaze se: Centralna kula, upravna zgrada, Italijanski paviljon, Turski paviljon, Čehoslovački paviljon, Madjarski paviljon i Spasićev paviljon, kao i niz objekata koji su izgradjeni posle Drugog svetskog rata. Ovi objekti su od pedesetih godina 20. veka do danas, imali različite namene, ali prevashodno su bili umetnički ateljei i neretko sa funkcijom stanovanje i tako umesto prostora sećanja, bili su paradoksalno mesto života i zaborava.
Bez šire društvene akcije i svesti o značaju ovog prostora ništa konkretno nije moglo da se uradi. U medjuvremenu objekti su rapidno propadali, da bi danas bili u stanju kakve ih vidimo. Šira društvena akcija počinje poslednjih godina kada započinju i konkretne radnje, kako Zavoda, tako i svih drugih organa grada Beograda i Republike Srbije, a na prvom mestu Ministarstva kulture i informisanja koje je donošenjem zakona o Memorijalnom centru „Staro Sajmište“ i osnivanjem ustanove postavilo temelje za dalji rad na ovom prostoru.
Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda je pre nego što je pristupio izradi projekta uradio niz aktivnosti:
Prvo je trebalo rešiti administrativni i tehnički problem nepravilne katastarske uknjižbe, pogrešno upisanog gabarita i spratnosti. Tako je kula bila upisana, sa netačnim gabaritom, ne kao kula nego kao prizemni objekat. U cilju rekonstrukcije autentičnog gabarita i volumena, Zavod je zajedno sa Gradskim zavodom za veštačenje izradio stručno mišljenje i dokazao kako je autentično izgledao objekat. Potom je izvršio ažuriranje podataka i ispravku kopije plana katastarske parcele na kojoj se nalazi objekat Centralne kule. Tako je kula u katastru upisana kao kula u svom izvornom gabaritu i prva pravna procedura je rešena.
Zavod je, potom, uradio projektnu dokumentaciju, a zatim je realizovao radove na rekonstrukciji bivše kožarske škole u kojoj se sada nalazi sedište institucije Memorijalni centar Staro sajmište. U medjuvremenu javno komunalne službe grada Beograda su u nekoliko navrata iznosile iz ovog objekata tone smeća i radile na dezinfekciji i deratizaciji.
Grad Beograd je iselio ateljee, a poslednjih meseci i tri porodice koje su živele u Centralnoj kuli, te su tako posle više decenija rešeni imovinsko pravni odnosi i omogućen početak izvodjenja radova. Pre samog izvodjenja radova trebalo je uraditi projektnu dokumentaciju za Centralnu kulu koja je pretrpela velike izmene od vremena kada je nastala 1937. godine. Uz finansiranje i saradnju sa Ministarstvom kulture i informisanja 2020. godine stručni saradnici Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda započeli su izradu obimne i kompleksne dokumentacije Idejnog rešenja, Idejnog projekta i Projekta za izvodjenje radova na rekonstrukciji, adaptaciji i sanaciji Centralne kule čiji je cilj:vraćanje autentičnog gabarita i izgleda, vraćanje uklonjenih delova objekata, vraćanje fasadnih otvora u izvorne pozicije i veličine, sanacija svih oštećenja, prevashodno statička sanacija tornja i adaptacija prostora za novu namenu.
Posebno treba naglasiti da je prilikom izrade dokumentacije uradjeno niz istraživanja koja su za cilj imala sagledavanje stvarnog stanja objekta, čije stanje konstrukcije tornja, odnosno betona i armature, je u izuzetno lošem stanju. Postojala je realna opasnost da su jači vetar i potres mogli da dovedu do njegovog rušenja. U tom smislu planirano je demontaža tornja i njegovo ponovno vraćanje prema originalnom stanju. Takodje treba dodati da će toranj imati i lift kojim će se dolaziti na nivo vidikovca sa koga će se moći posmatrati ceo kompleks.
Posle izvedenih radova ovaj objekat će biti multifunkcionalni prostor koji će služiti za izložbe, edukaciju i sve druge buduće aktivnosti memorijalnog centra. Sve dozvole nadležnih državnih organa projekat je dobio u prvoj polovini 2022. godine i tako su se stekli uslovi za početak radova posle tačno 78 godina od dana kada je logor prestao da postoji.
Naša misija na prostoru Memorijalnog centra Staro sajmište se nastavlja kroz vršenje konzervatorskog nadzora i praćenje sprovodjenje mera zaštite na Centralnoj kuli, ali i daljem radu na izradi projektne dokumentacije za obnovu Italijanskog paviljona kojom je predvidjeno vraćanje autentičnog izgleda.
Ispred Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, projekat vode Aleksandra Šević, arhitekta konzervator i dr Saša Mihajlov, istoričarka umetnosti konzervator.