У деветнаестом веку, у време формирања модерне српске државе, приватне куће нису биле места у којима се одвијао богат друштвени живот. Ту се, пре свега, под турским утицајем, живело породичним животом скривеним од погледа, како турских господaра тако и свих осталих. Они који нису припадали породичном кругу имали су приступ у тај свет најчешће само у време великих празника или домаћинове славе. Све делатности, ван породице, одвијале су се у чаршији и у кафанама, које су биле средиште друштвеног, културног и политичког живота.
Историјске фотографије
Једно од места које је од свог постанка било важна тачка на мапи градских дешавања свакако је и Кафана „?“ (Знак питања), која се налази у улици Краља Петра бр. 6, у некадашњој Главној чаршији. Кућу у којој се налази кафана „?“, по налогу кнеза Милоша, подигао је 1823. Наум Ичко, безрђанбаша, трговачки конзул, и син Петра Ичка, који је у нашој историји познат као један од главних организатора Првог српског устанка и творац „Ичковог мира“, закљученог са Портом 1806. године. Зидали су је „мајстори од Греције“ у балканском стилу. Грађена је у бондручној конструкцији, асиметричне организације унутрашњег простора, са два еркера на главној фасади. Има подрум, приземље и спрат. Постављена је на уличну регулацију, а дубину парцеле заузимају башта и двориште. Подрум је грађен опеком с врло масивним сводовима, Распоред просторија остао је углавном исти као и раније. Данас је то једна од најстаријих београдских кућа и најстарија кућа српског дела вароши Београда.
Типична градска кућа са почетка претпрошлог столећа, један од свега неколико сачуваних примерака такве архитектуре. У путописима из прве половине деветнаестог века често се помиње „Српска кафана“ смештена у овој кући, као једна од ретких и најлепших свога времена, у коју свраћају познате личности културног и јавног живота, између осталих и Вук Караџић. Она је била стециште тадашње културе, где су разматрани планови културне и јавне делатности тадашње Србије. Без обзира на важност гостију, кнез Милош је 1824. године чак забранио да се пуши пред кафаном јер се налазила „спроћу цркве“. Од 1826. године, када је кућа, поклоном кнеза Милоша, због великих заслуга у лечењу рањеника и њега самог у току Другог српског устанка, постала власништво Ећим-Томе Костића, зета Наума Ичка, кафана у приземљу звала се и „Ећим-Томина кафана“. Kада су је Ећим-Томини наследници продали, мењала је господаре и називе. Прво се 1878. године звала „Код пастира“, па је 1892. године добила име „Код Саборне цркве“ али не задуго. Овај назив није био у складу са Уредбом о механама, али ни са мишљењем црквених власти, које су сматрале да представља увреду за институцију цркве. Власник је, као привремено решење до окончања спора са властима, а и као својеврстан протест, поставио само знак питања „?“. Овај назив сачувао се до данас. Одмах по завршетку рата, 1946. године, кафана „?“ је утврђена за споменик културе.
