Фотографски атеље Милана Јовановића, једини објекат наменски зидан у ту сврху, подигнут је почетком 20. века на Теразијама, у непосредној близини краљевог двора, палата и јавних грађевина које су на самом крају 19. века почеле да формирају репрезентативну „нову чаршију“.
Посета Косанчићевом венцу
Приликом посете Београду, у петак 30. јула, државни секретар Министарства спољних послова Савезне Републике Немачке, господин Мигуел Бергер са делегацијом и представницима Амбасаде Савезне Републике Немачке, заједно са директорком Завода за заштиту споменика културе града Београда обишао је остатке Народне библиотеке на Косанчићевом венцу.
Атеље Уроша Предића
Урош Предић се 1909. године настањује у Београду, у породичној кући свог брата Јосифа Предића, у Светогорској улици бр. 27. У свом скромном атељеу стварао је пуне 44 године.
Стара задружна кућа Ранковића у Дражевцу
Задружна кућа породице Ранковић налази се у селу Дражевац, у београдској општини Обреновац, припада типу моравске куће и материјални је показатељ социјалних, економских и културних прилика које су карактеристичне за Србију друге половине XIX века.
Споменик војводи Вуку Поповићу у Београду
Тридесетог септембра 1923. године у Београд су из српског војничког гробља на Зејтинлику код Солуна, возом стигли посмртни остаци војводе Вука.
Кућа војводе Петра Бојовића
Војвода Петар Бојовић, начелник Врховне команде српске војске, командант Прве српске армије и ослободилац Београда 1918. године, је у заједници са осталим члановима своје уже породице кућу са двориштем у Трнској улици бр. 25 купио 1928. године, уложивши своју новчану награду добијену за ратне заслуге.
Дом Јована Цвијића
У дворишту куће у Улици Јелене Ћетковић бр. 5, расте једно племенито дрво, Sophora Japonica Pendula – јапански багрем. Колика му је лепота, јединственост и истрајност, толико је велико име и нашег научника Јована Цвијића који га је пре једног века у дворишту своје породичне куће засадио.
Народна банка
Оснивање Привилеговане Народне банке Краљевине Србије представљало је дуготрајан процес који је проистекао из развоја привреде, новца и других банкарских институција, као и из потребе економске и политичке еманципације Краљевине Србије.
Зграда Народног позоришта у Београду
Једна од најраскошнијих и највећих београдских палата из друге половине 19. века – Народно позориште – смештена је на углу Васине и Француске улице.
Хотел „Национал“
Народна гостионица, касније хотел „Национал“, подигнута 1868, припадала је групи „калемегданских хотела“ који су грађени и отварани након предаје градова Србима 1867.
