Тридесетог септембра 1923. године у Београд су из српског војничког гробља на Зејтинлику код Солуна, возом стигли посмртни остаци војводе Вука. Ово је био догађај од националног значаја, у којем је свечаном поворком централним улицама Београда, након опела у Саборној цркви и опроштајног говора са балкона Народног позоришта, војвода последњи пут испраћен и сахрањен на Новом гробљу.
После његове сахране у Београду, никле су и прве идеје о подизању споменика овом јунаку, с предлозима за локацију споменика 1930. године, према Одлуци Комисије за споменике. На предлог председника Београдске општине, Градско веће је одлучило да се за подизање споменика војводи Вуку у Београду уступи место у малом парку на Топличином венцу. Вајар Ђорђе Јовановић, годину дана раније већ је био ангажован и излио у Прагу бронзану скулптуру војводе за овај споменик. У парку на Топличином венцу, у недељу, 23. октобра 1936. године, свечано је откривен и освештан споменик великом ратнику за ослобођење српских земаља – главном команданту народне војске, српског Добровољачког одреда, Војину Поповићу, који је за саборце још за живота био легенда – војвода Вук.
Цео споменик у виду стојеће фигуре војводе Вука на високом постаменту изведен је у духу меморијала грађених широм Србије, у складу с концептом европских примера, а који чувају сећање на страдале борце за ослобођење у балканским ратовима и Првом светском рату. На постољу у облику зарубљеног квадра, изведеном од обрађених комада пешчара, постављена је бронзана скулптура војводе, који је на симболичном узвишењу закорачио у снажном покрету напред, са завијореним огртачем, као да и даље предводи своје чете, мада у предаху између борби, јер је оружје спуштено у десној руци, док левом руком показује напред на градове (на југу Србије) које треба ослободити. Војвода је представљен реалистично, у изгледу лица са брковима и у народној одећи. На глави је капа са амблемом четничког покрета, а одежду четничког војводе, вође народне војске, чине делови народне ношње и огртач, док му је око паса привезан појас од укрштених костију тела и лобање, заправо обележја четничког покрета. Војвода стоји на тријумфалном ловоровом венцу, овенчан бесмртном славом, али са истакнутим симболом припадности народној добровољачкој војсци. Стил израде рељефа на постаменту одражава уметничке концепте између два светска рата, модернији је и стилизованији у духу скулптуре ар декоа, док је сама скулптура, раније настала, обрађена без модернизације у изразу, али са израженим покретом.
Споменик војводи Вуку Поповићу у Београду утврђен је за споменик културе 2014. године.
