На предлог Завода за заштиту споменика културе града Београда Влада Републике Србије је на седници одржаној 30.04.2024. године утврдила „Вилу Мозер у Београду“ за споменик културе („Сл. гласник РС”, бр. 38/2024“).
Комплекс радничких станова
У духу обележавања Међународног празника рада којим припадници и симпатизери радничког покрета исказују општу солидарност радништва и обележавају сећање на достигнућа радничког покрета, односно жртве које су припадници радничког покрета поднели како би се изборили за већа радна права, доносимо вам причу о Комплексу радничких станова кроз коју ћете сазнати како се бринуло о радничкој класи и њиховим потребама, градећи нове објекте и нов идентитет града.
Кућа Стевана Мокрањца
Стеван Стојановић Мокрањац, српски композитор, музички педагог и академик преминуо је 28. септембра 1914. године. Сакупљач народних мелодија, представник музичког реализма и једна од најзначајнијих личности у историји српске музике, свој највиши домет досегао је делом Руковети, а живео је и радио на адреси Доситејева бр. 16 у Београду.
Место култа Теткице Бибије и спомен обележја Рома у Улици господара Вучића у Београду утврђено је за просторно културно-историјску целину
На седници Владе Рерублике Србије одржаној 27. априла 2023. године утврђено је Место култа Теткице Бибије и спомен обележја Рома у Улици господара Вучића у Београду за просторно културно-историјску целину, а Београд је на тај начин добио 446. непокретно културно добро.
Срећан међународни празник рада
Завод за заштиту споменика културе града Београда свим суграђанима честита Први мај, међународни празник рада. Поводом празника доносимо вам причу о Дому Радничке коморе.
Зграда Коларчевог народног универзитета
Поводом Дана Велике дворане Коларчеве задужбине који се обележава 04. фебруара, доносимо вас причу о Згради Коларчевог народног универзитета.
Дом Јована Цвијића
На данашњи дан, 11.10.1865. године рођен је Јован Цвијић, српски географ, научник, универзитетски професор и академик. Тим поводом доносимо вам причу о његовој кући у Београду.
Манастир Фенек
Данас се обележава Пренос моштију свете Петке. Стога, доносимо причу о Манастиру Фенек.
Манастир Фенек смештен je у југоисточном делу Доњег Срема, на територији села Јакова, удаљен 20 километара од Београда. Манастирски комплекс се састоји од цркве посвећене светој Петки, конака који окружује цркву са три стране и засебне капеле такође посвећене светој Петки. Иако по свом географском положају не спада у групу фрушкогорских манастира, Фенек је по свом настанку, условима историјског развоја и архитектонским обликом увек третиран у оквиру ове групе. Од самог оснивања манастир је био значајно средиште култа свете Преподобне мати Параскеве, који се од почетка XV века нарочито развија на подручју Београда и Доњег Срема.
Не постоје поуздани подаци на основу којих би се могао утврдити тачан датум подизања манастира, нити име његовог ктитора. Према предању, које преноси митрополит Викентије Јовановић у свом извештају од 2. децембра 1775. године, манастир Фенек су, као и манастире Крушедол и Хопово, подигли у другој половини XV века српски владика Максим Бранковић, са братом деспотом Јованом и мајком Ангелином. Ипак, најранији историјски помен Фенекa потиче из 1563. године. На основу археолошких истраживања може се закључити да је стара црква манастира Фенек изведена као једнобродна, лонгитудинална и вероватно засведена грађевина са бочим полукружним певницама. Иако су припреме за обнову манастира и изградњу нове цркве отпочеле већ 1775. године, на реализацију изградње чекало се све до краја XVIII века због недостатка новца и ратних збивања 1789–1791. године, када је манастир прилично страдао. Нова барокна црква која и данас постоји подигнута је у периоду 1794–1797. године, по пројекту земунског мајстора Маурилијуса Рабла. Архитектонску реализацију фасада одликује богатство барокних декоративних елемената који највише долазе до изражаја на звонику и западној фасади.
Од свог постанка до данас за манастир се везивао култ исцелитељског извора. Озидани бунар с лековитом водом појављује се тако у свим описима манастира Фенек као његова посебна знаменитост. Над лековитим извором је некада постојала стара капела, о чијем времену постанка не постоје подаци, али о њеном изгледу сведочи бакрорез Свете Параскеве из 1782. године. Овај ликовни предложак приказује капелу као скромно полигонално здање са призиданим правоугаоним анексом. Данас постојећа капела св. Петке, удаљена сто метара од манастирске цркве, потиче из 1800. године. О времену подизања сведочи ктиторски натпис у припрати капеле. Радови на коначном уређењу и опремању унутрашњости капеле потрајали су још неко време, тако да је њено освећење било тек 15. августа 1807. године. Данашњи конаци манастира Фенек обухватају цркву са три стране: западне, северне и јужне. Претпоставља се да су изграђени 1785. године, кад их је освештао митрополит Мојсеј Путник. Најпотпуније податке о историјском изгледу конака дају сачувани планови из 1878. године. Иако су страдали у каснијим ратним дешавањима, конаци и данас представљају импозантну барокну једноспратну грађевину, са отвореним тремом ка порти цркве. Манастир Фенек је 1950. године утврђен за културно добро, а 1979. године за културно добро од великог значаја.
Кућа издавача и књижара Геце Кона
Кућа издавача и књижара Геце Кона у Београду подигнута је 1928. године за браћу Петра и Милована Матића према пројекту архитекте Радослава Тодоровића. Године 1932. од првобитних власника кућу је откупио Геца Кон и у њој отворио књижницу под називом „Издавачка књижарница Геце Кона“, која је постала једна од најбоље снабдевених трговина те врсте на Балкану.
Дорћолска основна школа
Архитекта Милан Капетановић, који је за свог живота оставио неизбрисив траг у развоју националне архитектуре и дао печат архитектонском фонду наше престонице, преминуо је на данашњи дан 1934. године.
