Завод за заштиту споменика културе града Београда свим суграђанима честита Први мај, међународни празник рада. Поводом празника доносимо вам причу о Дому Радничке коморе.
Дом Радничке коморе, грађен је од 1. маја до 24. новембра 1928. године, према пројекту архитекте Светислава Путника. Изведен је у духу академизма и конципиран као монументално здање, где је постигнута функционална просторна организација за разнородне намене-пословање, јавни репрезентативни простор и могућност одседања. Радове на објекту који има подрум, сутерен, високо приземље и четири спрата, извело је предузимачко предузеће Тунер и Вагнер. Стилску концепцију чини академски обликована фасада у симетричној форми, са доследно спроведеном академском поделом по хоризонтали. Фасадна платна су једноставна и равна, са декорацијом у вештачком камену. Централни мотив на фасади из Немањине улице, представљао је улазни лучни портал наглашен двема монументалним скулптурама радника. Фигуре се симболично везују за рад институције којој је зграда намењена. Данас је улаз зазидан, а скулптуре су уклоњене и губи им се траг. Низом једноставних троделних прозора, плитком декорацијом и извесном асиметријом у постављању ризалита и улаза, фасада показује и одлике београдског раног модернизма. Централни садржај приземља чини велика репрезентативна позоришна сала у форми атријума, која представља драгоцено сведочанство позоришне историје и вишедеценијског културног кретања у Србији. За градњу споменика културе коришћени су армирани бетон и вештачки камен. Ентеријер је сачуван у траговима. Данашњи изглед унутрашњег простора резултат је каснијих реконструкција. Будући да је објекат био намењен потребама радничке класе, а каснијих година стављен у службу образовања и културног уздизања, данас представља својеврстан трезор нематеријалне баштине.
