Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda svim sugradjanima čestita Prvi maj, medjunarodni praznik rada. Povodom praznika donosimo vam priču o Domu Radničke komore.
Dom Radničke komore, gradjen je od 1. maja do 24. novembra 1928. godine, prema projektu arhitekte Svetislava Putnika. Izveden je u duhu akademizma i koncipiran kao monumentalno zdanje, gde je postignuta funkcionalna prostorna organizacija za raznorodne namene-poslovanje, javni reprezentativni prostor i mogućnost odsedanja. Radove na objektu koji ima podrum, suteren, visoko prizemlje i četiri sprata, izvelo je preduzimačko preduzeće Tuner i Vagner. Stilsku koncepciju čini akademski oblikovana fasada u simetričnoj formi, sa dosledno sprovedenom akademskom podelom po horizontali. Fasadna platna su jednostavna i ravna, sa dekoracijom u veštačkom kamenu. Centralni motiv na fasadi iz Nemanjine ulice, predstavljao je ulazni lučni portal naglašen dvema monumentalnim skulpturama radnika. Figure se simbolično vezuju za rad institucije kojoj je zgrada namenjena. Danas je ulaz zazidan, a skulpture su uklonjene i gubi im se trag. Nizom jednostavnih trodelnih prozora, plitkom dekoracijom i izvesnom asimetrijom u postavljanju rizalita i ulaza, fasada pokazuje i odlike beogradskog ranog modernizma. Centralni sadržaj prizemlja čini velika reprezentativna pozorišna sala u formi atrijuma, koja predstavlja dragoceno svedočanstvo pozorišne istorije i višedecenijskog kulturnog kretanja u Srbiji. Za gradnju spomenika kulture korišćeni su armirani beton i veštački kamen. Enterijer je sačuvan u tragovima. Današnji izgled unutrašnjeg prostora rezultat je kasnijih rekonstrukcija. Budući da je objekat bio namenjen potrebama radničke klase, a kasnijih godina stavljen u službu obrazovanja i kulturnog uzdizanja, danas predstavlja svojevrstan trezor nematerijalne baštine.
