Monthly Archives: October 2022

Кућа Јосифа Шојатау Београду грађена је од 1926. до 1927. године према пројекту истакнутог архитекте модернисте Милана Злоковића.

Крунски венац у Београду, представља сегмент ширег градског центра, претежно стамбене намене, који се у урбаном смислу формира у првим деценијама 20. века.

Дом Удружења југословенских инжењера и архитеката у Београду је подигнут између 1933. и 1935. године према пројекту архитеката Милана-Мише Манојловића и Исака Азриела.

Зграда Службе друштвеног књиговодства Југославије је подигнутa 1969. године, према пројекту арх. Петра Вуловића.

Зграда са сликарским атељеима и галеријом Музеја савремене уметности у Београду подигнута је у периоду 1956–1960.

Зграда „Прогреса“ је саграђена у периоду 1993-1996. године као шестоспратна пословна зграда, на месту старијег једноспратног објекта који је током Другог светског рата оштећен, а читаво крило према Кнез Михаиловој улици срушено.

Зграда „Хемпро” на Теразијама у Београду подигнута је 1956-1957. године према пројекту архитекте Алексеја Бркића, у улици Теразије, централној матрици трговачко-пословног простора Београда.

Формирање просторно културно-историјске целине „Теразије“ започето је почетком 19. века када је „урбанистичка политика“ кнеза Милоша Обреновића изричито налагала ширење Вароши ван шанца принудним исељавањем српских трговаца из Савамале и парцелисање простора који се протезао правцем од некадашње Стамбол капије на Тргу Републике ка данашњој Славији.

Споменик Васи Чарапићу у Београду је рад Радете Станковића познатог академског вајара, а представља истакнутог борца из Првог српског устанка, хероја битке за ослобођење Београда 1806. године у којој је и погинуо.

Подручје уз Улицу кнеза Милоша у Београду је простор који је почео да се развија у време владавине кнеза Милоша Обреновића као државни, административни и војни центар српског Београда.