Крунски венац у Београду, представља сегмент ширег градског центра, претежно стамбене намене, који се у урбаном смислу формира у првим деценијама 20. века. Изградња на предметном подручју се састојала углавном од мањих приземних и спратних стамбених кућа, грађевински и архитектонски скромнијих које припадају типу градске, периферијске куће. У међуратном периоду пак, на предметном подручју подижу се нови стамбени објекти типа виле, са једним или више станова, као и вишеспратне рентијерске зграде колективног становања. Ове куће су и данас заступљене у највећем проценту и формирају амбијенталну зону становања средњег и високог квалитета. Зграде су доброг бонитета, удобног становања и архитектонски обликоване са одређеним амбицијама њихових аутора. То су зграде подигнуте у стилу академизма и модернизма и као целина представљају карактеристичну појаву у београдској стамбеној архитектури од друге до почетка пете деценије 20. века. Просторно културно историјска целина Крунски венац по својим културно-историјским, архитектонско-урбанистичким и амбијенталним вредностима, припада територији града са хронолошком слојевитошћу градитељског наслеђа. Овај део Врачара је и у међуратном периоду па све до данас, остао и опстао као стамбена зона, са великим бројем породичних кућа и мањих стамбених објеката. Оно што и данас краси становнике Крунског венца је препознавање значаја заједништва и удружене акције, за побољшање и очување услова живота и вредности краја коме припадају. Целина, али и појединачни објекти представљају вредност као сведочанства урбанистичког, економског, социјалног развоја престонице у периоду између два светска рата.
„Сл. гласник РС“ бр. 51/21
