Подручје уз Улицу кнеза Милоша у Београду је простор који је почео да се развија у време владавине кнеза Милоша Обреновића као државни, административни и војни центар српског Београда. Просецање и уређење Улице кнеза Милоша представља резултат првог урбанистичког плана овог дела Београда четрдесетих година 19. века, према нацрту Франца Јанкеа. План је представљао најмодернију урбанизацију која је увелико примењивана широм Европе. Улице су се секле под правим углом и та нова ортогонална мрежа била је потпуна супротност у односу на турски Београд у шанцу са кривудавим улицама, те су у Београду и Србији по први пут уведени европски принципи обликовања у архитектури и у урбанистичком уређењу. На простору између данашње Немањине и Улице краља Милана до краја 19. века групишу се велике јавне грађевине – савамалски конак – двор кнеза Милоша, Велика касарна, Вазнесењска црква, зграда Државног савета, Војна академија, Министарство војно, зграда Народне скупштине. Око двора је формирана најпре башта а потом и парк који је одлуком кнеза Михаила из 1864. године проглашен народним и на тај начин постао први јавни парк у Београду. Престижни карактер који је улица Кнеза Милоша врло брзо стекла потврђује трамвајска линија према „Мостару“, Вајфертовцу и Топчидеру уведена 1894. године, као и репрезентативни стамбени објекти подигнути још крајем 19, а посебно почетком 20. века у доњем делу улице. У новим стамбеним вилама живели су угледни Београђани, а нешто касније улицу ће населити дипломате, високи чиновници, индустријалци, писци. Куће подизане у Улици кнеза Милоша представљале су репрезентативне објекте – типа вила, најчешће у академском стилу. Поред њих, пре свега у горњем делу улице, подизани су и објекти јавне намене у истом духу. Свој печат су крајем 19. и почетком 20. века у Улици кнеза Милоша оставила најзначајнија имена београдске градитељске сцене. У међуратном периоду у ужурбаној изградњи Београда подизани су рентијерски објекти – вишеспратнице. Слику улице је до почетка Другог светског рата највише одредило присуство великих јавних грађевина, попут Министарства финансија, Министарства шума и руда и пољопривреде и вода, палате старог Генералштаба, зграде Министарства саобраћаја и зграде Министарства социјалне политике и народног здравља. После Другог светског рата на месту где су се некада налазили Министарство војно и стара зграда Војне академије, биће подигнуте зграде Генералштаба Војске Србије и Црне Горе и Министарства одбране у Београду тешко оштећене 1999. године.
„Сл. гласник РС“ бр. 159/20
