Велика реалка подигнута је 1879. године, по плановима загребачког архитекте Николе Колара, на простору некадашњег контумаца, непосредно пошто је земљиште прешло из војног у магистратско власништво.
Зграда хотела „Москва“
Осигуравајуће друштво „Росија“ из Петрограда почетком 20. века купило је имање на углу Краља Милана (данас Теразије) и Балканске улице, да би сазидали објекат за смештај своје фирме. За подизање зграде Друштво је расписало конкурс 1905. године. Конкурсни захтеви су прописивали да се поред канцеларијских просторија у зграду смести и велики хотел, кафана, ресторан и радње.
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“
Зидање Универзитетске библиотеке почело је 23. јуна 1921. године на земљишту званом Тркалиште, које је још 1913. године Београдска општина уступила Универзитету.
Магистрат
Магистрат је у Земуну основан 1751. године, а 1755. добио је прву градску кућу.
Кафана „?“
Једно од места које је од свог постанка било важна тачка на мапи градских дешавања свакако је и Кафана „?“ (Знак питања), која се налази у улици Краља Петра бр. 6, у некадашњој Главној чаршији.
Конак кнегиње Љубице
Kонак кнегиње Љубице, подигнут у периоду између 1829. и 1830. године, представља један је од најрепрезентативнијих сачуваних примера грађанске архитектуре прве половине 19. века у Београду.
Подручје око Доситејевог лицеја
Просторна културно-историјска целина око Доситејевог лицеја један je од најстаријих и најзначајнијих градских простора у Београду, чије је језгро формирано крајем 18. и почетком 19. века.
Народни музеј
Народни музеј утврђен је за културно добро 1964. године, а за културно добро од великог значаја 1979. године.
Капетан Мишино здање
Капетан Мишино здање утврђено је за културно добро од изузетног значаја 1979. године.
Топчидер
Подручје просторне културно-историјске целине Топчидер налази се надомак београдске вароши.