Category Archives: Архитектонско-конзерваторски послови

Завод за заштиту споменика културе града Београда је од 70-тих година прошлог века почео истраживање, валоризовање, опсервације стања и снимање спомен чесме краља Александра I Лисичијем потоку. Од 90-тих година простор чесме је био јако запуштен, обрастао коровом и неприступачан за грађане, а сама чесма затрпана земљом и шутом.

Данас су зграду Привредног суда, на којој су недавно завршени радови на санацији и рестаурацији фасаде и крова, званично обишли Маја Поповић, министарка правде, Горан Весић, заменик градоначелника Београда, Јасминка Обућина, председница Привредног апелационог суда, Јован Јовановић, председник Привредног суда у Београду и Оливера Вучковић, директорка Завода за заштиту споменика културе грда Београда. Радови на су извођени у периоду од 01. фебруара до 30. новембра 2021. године према пројекту Завода за заштиту споменика културе града Београда, који био је носилац свих сегмената санације и рестаурације фасада и крова Привредног суда од израде пројектне документације, прибављања неопходних дозвола, вршења конзерваторског надзора до извођења радова. Стручни надзор над радовима вршила је Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу града Београда.

Поводом дана школе доносимо вам причу о обнови Земунске гимназије и свим ученицима који данас се враћају у школске клупе желимо успешан рад овом обновљеном, важном, споменику културе

Завод је урадио пројекте и реализовао хитне интервенције на споменику краљу Петру I Карађорђевићу, споменику војводи Петру Бојовићу и споменику војводи Живојину Мишићу. Пројекат је финансирало Министарство за рад, борачка и социјална питања Републике Србије.

Саркофаг у Земунском парку налази се у просторно културно-историјској целини Старо језгро Земуна, културном добру од великог значаја

Средином јула месеца 2020. године завршени су радови на рестаурацији фасада и санацији објекта  Железничке станице у Београду, на Савском тргу бр. 2, према пројекту Завода за заштиту споменика културе града Београда,  архитекте Татјане Виденовић. Средства за израду пројектне документације обезбедило је Министарство културе и информисања Републике Србије, а средства за извођење радова обезбедила је Републичка дирекција за имовину Републике Србије. Конзерваторски надзор вршио је Завод за заштиту споменика културе града Београда, архитекта Татјана Виденовић и архитекта др Марина Павловић.

Пројектним задатком обухваћена је рестаурација свих фасадних површина, укључујући кров као пету фасаду и санација перонске надстрешнице, у габариту дворишног тракта.

Непосредно након успостављања прве железничке везе у Србији 1884. године подигнута је и зграда главне железничке станице у Београду, према идејном решењу – скици Аустријанца Вилхелма фон Флатиха, а разраду пројекта који је обухватио специфичан архитектонски програм и садржаје прилагођене европским техничким достигнућима, извео је архитекта Драгутин Милутиновић, професор Велике школе и чиновник Министарства грађевина. Једна је од првих железничких станица у Србији чији је програм објединио не само савремене тенденције у функционалној организацији простора  већ и  техничко – технолошка достигнућа тадашњег времена.

Зграда је обликована у духу академизма, разуђене основе, као репрезентативно историјско здање и архитектонско остварење. Као станица чеоног типа, била је изразито урбаног карактера, попут оних у највећим европским градовима, а њеним
обликовањем умногоме је обогаћена архитектура Београда.

Прва намера за проширење железничке станице покренута је пред први светски рат, али није реализована. Највећа разарања станица је доживела током савезничког бомбардовања 1944, када је погођен централни део главне путничке зграде.
Приликом реконструкције 1944-45. године проширен је приземни ниво између централног и десног павиљона, на делу објекта ка Савском тргу. Током педесетих година двадесетог века, у време последње реконструкције, уклоњене су бочне куле са фасаде у Карађорђевој улици.

Стање објекта Железничке станице у Београду пре извођења радова било је изузетно девастирано. Изразито јака фреквентност саобраћаја, перманентно дејство атмосферилија, као и запуштеност, односно неодржавање зграде, довели су до свеукупног пропадања објекта. Узроци насталих оштећења базирају се и на чињеници да је зграда подигнута – темељена на мочварном тлу (Бара Венеција) које је у неколико наврата отимано од реке Саве, формирањем насипа и наношењем земљишта.

На фасадама зграде Железничке станице употребљни су разнолики материјали. Равне и профилисане зидне површине у завршној обради малтерисане су и бојене, док су соклене површине, чија је рустична обрада утицала на подизање утиска монументалности објекта, изведене од природног (уличне фасаде) и вештачког камена (делимично дворишне фасаде и вестибил чеоног крила).

Фасадне површине које су изведене у продужном малтеру биле су видно оштећене са  појавом мрежасте структуре ситних напрслина на површинском слоју. Љуспање фасадне боје и недостајући малтерски слој указивали су на перманентно дејство атмосферилија, проузроковано оштећеном фасадном и кровном лимаријом. На сокленом делу репрезентативних уличних фасада обрађеном у природном камену, због лоше отпорности на мраз и услед површинског дејства соли, на каменим блоковима су се појавиле многобројене пукотине, које су се временом шириле, док су профилисани камени венци били разграђени на појединим местима до степена непрепознавања основне форме. Недостајући фрагменти венаца и равних површина крпљени су и вештачким каменом непознатог састава. Фасадна декоративна пластика у неким сегментима била је релативно добро очувана.

Двоводна перонска надстрешница од челичних носача, паралено постављена са дворишним крилом и везана за објекат у зони првог спрата употпуњена декоративним елементима у зони капитела и базе стубова, осим што је у појединим деловима била статички небезбедна и оштећена, него је била и девастирана затварањем подгледа надстрешнице и профилисаних челичних елемената пластифицираним летвицама.

Пројектним задатком није предвиђена промена габарита и волумена зграде (враћање кула на фасади из Карађорђеве улице), него рестаурација целокупних фасада објекта, у затеченом стању, са враћањем одлика државности Краљевине Србије у форми декоративних елемената на дворишној и главној фасади.

Пројектним задатком није предвиђена промена габарита и волумена зграде (враћање кула на фасади из Карађорђеве улице), него рестаурација целокупних фасада објекта, у затеченом стању, са враћањем одлика државности Краљевине Србије у форми декоративних елемената на дворишној и главној фасади.

Радови на рестаурацији фасада почели су истраживачким радовима који су требали да дају тачно стање завршног малтерског слоја. Методом утапања мрежице у малтер утврђено је да је на знатној површини малтер доброг квалитета и да је адекватно везан за зидну подлогу. Сходно испитивачким радовима, утврђене су две методе рада и примене материјала. Једна која је обухватала површине које се обијају, а друга оне које се задржавају на објекту. У оба случаја коришћени су компатибилни материјали: силикатни дубински грунт за минералне и акрилне подлоге, кречни малтер са микровлакнима  и микроармирани кречни малтер, а све према упутима и сагласности технолога, који је пропратио сваку фазу рада. У коначној обради преко подлоге за бојење,  силикатног дубинског грунта, нанета је завршна боја на силикатно – силиконској бази микро sisi технологије.

Лабораторијским испитивањем камена утврђено је да је он кречњачког порекла из Топчидерског мајдана. Како исти више није у експлоатацији набављен је нов камен који је по својим карактеристикама највише одговарао постојећем на објекту (Матка – Република Северна Македонија). Камени блокови су сечени машински, а потом је сваки део ручно финално обрађен, при чему је пажња посебно била усмерена на извлачење профилације потпрозорних и венаца у бази сокле. У финалној обради, ради трајности и отпорности, камен је заштићен премазима против атмосферских утицаja. Вештачки камен на дворишној фасади је очишћен од наслага смога и прљавштине, потом рестауриран или је израђен нов ( према постојећем узорку) на местима великих оштећења.

Кровна и фасадна лимарија замењене су у потпуности. Кровна лимарија је искројена и постављена преко замењених прописаних подслојева, док су дрвени елементи заштићени су противпожарним премазима и биоцидом.

Перонска челична надстрешница у дужини габарита дворишне фасаде, статички је санирана и рестаурирана са посебним освртом на богато декорисане коринтске капителе. У коначној обради је бојена бојом за метал, са примењеним свим фазама рада  које претходе овом поступку. Подужна конструкција и попречни носачи су учвршћени и санирани и остали су видни, као и у првобитном решењу. Одводњавање је решено на затечени начин, преко олучних цеви у оквиру гвоздених стубова, до планираног развода.

Столарски елементи на објекту били су мењани у различитим периодима, углавном због дотрајалости, али и према потреби крајњег корисника. Шаренило различито обликоване столарије заменила је унифицирна столарија у пројектованим грађевинским отворима, са побољшаним термичким карактеристикама. Задржана је постојећа профилација и прозорска подела.

Посебна пажња и велики ангажман свих актера на предметним радовима био је на враћању недостајуће скуптуралне композиције у оквиру тимпанона централног ризалита главне фасаде. Према ранијем истраживању Железничке станице у Београду, архитекта Зоран Јаковљевић и археолог Марко Поповић израдили су нацрте грифона који држе картуш са грбом Краљевине Србије. За време извођења радова, исти су модификовани према новопронађеној архивској грађи. Композиција је постављена на сачуваном постољу, уз све претходне провере укључујући димензиону и статичку. Изведена је и додатна веза (ојачање) са фасадним носећим зидом.

Наспрам уличног ризалита са дворишне стране објекта, изнад перонске надстрешнице, урађен је декоративан картуш са грбом Краљевине Србије са бочним гирландама и декоративном плочом са натписом – Београд. За везу са фасадним зидом израђена је, према статичком прорачуну, посебна челична конструкција.

Обе наведене композиције израдио је вајар Милош Комад.

Паралелно са извођењем архитектонско – грађевиснких радова изведени су и радови на декоративном освељењу зграде железничке станице у Београду, како би се монументалности и репрезентативност објекта истакла и у вечерњим часовима.

Као објекат веома истакнутих архитектонско – урбанистичких и културно – историјских вредност, Железничка станица проглашена је за споменик културе 1981. године, да би две године касније, 1983, била утврђена за културно добро од великог значаја (Одлука о утврђивању, ”Сл. гласник СРС” бр. 28/83)

У Заводу за заштиту споменика кулуре града Београда 2016. године урађен  је Идејни пројекат реконструкције и рестаурације Земунске тврђаве, предвиђен планом рада Завода и финансиран од стране Секретаријата за  културу града Београда. Пројектанти су архитекте конзерватори Љиљана Конта и Раде Мрљеш. Пројектом је предвиђена статичка санација  и обнова обрушене југоисточне куле и рестаурација лица бедема. Циљ израде пројекта био је да се остаци бедема Земунске тврђаве консолидују и рестаурирају у оној мери у којој постоје поуздани подаци о њеном изгледу, али и да се афирмише један од најлепших видиковаца у Београду. Такође је било важно да се кроз презентацију културног добра препозна основни габарит цитаделе, као и њена форма.

На Земунској тврђави су до сада у два наврата вршена археолошка истраживања  чији  су резултати  коришћени као полазиште  за израду пројекта. На основу археолошких истраживања утврђена је дубина темеља, оригинална кота пода тврђаве, као и врста земљишта. Под некадашњег утврђења налази  се 2,5м ниже у односу на садашњу коту платоа која је формирана приликом изградње Миленијумске куле када је  плато тврђаве издигнут насипањем  шута у висини од 2,5м. Културни археолошки слојеви се могу очекивати  тек испод 2,5м дубине.

Директорка Завода Оливера Вучковић је иницирала сарадњу са Општином Земун, којој је достављен пројекат како би се спровела и реализација радова на обнови Земунске тврђаве. Пројекат  је подељен на две фазе што је омогућило прибављање  предвиђених средстава  из различитих извора. Прву фазу пројекта, која  је  обухватала радове на статичкој санацији и обнови југоисточне куле, финансирало је  Министарство правде,  док  је другу фазу, која је  обухватала рестаурацију лица бедема осталог дела тврђаве, финансирало Министарство трговине, туризма и телекомуникација.

Конзерваторски надзор вршио је Завод за заштит споменика културе града Београда, архитекте Љиљана Конта и архитекта Раде Мрљеш. Због комплексности радова на статичкој санацији југоисточне куле вршен је и пројектантски надзор статике који је вршио Саша Стругар, диг.

Радови су започети у децембру 2018. године  са предвиђеним роком за  завршетак у  јуну 2019. године. У оквиру прве фазе радова предвиђен је машински земљани ископ  до дубини  од 2,5м, а затим ручни, до доње коте темеља постојећих  кружних зидова југоисточне куле који су се, на основу  археолошких истраживања,  очекивали 8м ниже од платоа тврђаве. Како уклањање земљаног насипа у тако великој висини  није могло  да се изведи  без претходног обезбеђења темељне јаме и самих зидова тврђаве, ангажован је  пројектант статике који је након увида у реално стање доставио прорачун обезбеђења  и технологију ископа.

На предлог статичара су, из безбедносних разлога, демонтирани делови бедема који су представљали потенцијалну опасност за наставак радова на копању темељне јаме,  како за извођача тако и за објекте у подножју  куле.

Током ископавања утврђено је да је дубина темеља  југоисточне куле  на знатно вишој коти, на  дубини од 2м,  што је захтевало поновно ангажовање статичара и измену-допуну пројекта статике. Новим статичким решењем предвиђена је израда кружне бетонске греде испод постојећих темељних остатака југоисточне куле и утискивање 10 мега шипова на дубину од 8-10м. По завршеном фундирању, изливена је АБ плоча са потпорним зидом према пројекту,  темељна јама је затрпана земљом и озидан је кружни зид југоисточне куле у висини од 90см.

Паралелно са првом фазом започети су припремни радови и за другу фазу. Земљани радови  на формирању техничких ровова у оквиру друге фазе  су се изводили ручно. Технички ровови  су формирани  око зидова  како би се дошло до оригиналних лица  одакле  се настављала  њихова рестаурација

Рестаурација остатака тврђаве вршила се уз поштовање постојеће материјализације и начина зидања. Зидови тврђаве просечне ширине 2,4м  зидани су  употребом камена кречњака у виду трпанца  и са  лицима од  опеке старог формата у кречном малтеру. Обновом југоисточне куле и доградњом недостајућих надземних делова траса источног и западног бедема у висини од 90см у потпуности је обновљен  некадашњи габарит  тврђаве.  Југоисточна кула је  подигнута у висини парапета како би се очувала  њена  функција видиковца, док су преостале три угаоне куле задржане у постојећој висини од око 2м.

Пројектом  рестаурације и реконструкције Земунске тврђаве, није било могуће предвидети обнову и презентацију југозападне куле, јер претходно спроведена археолошка истраживања нису дала потребне податке о постојању улаза у кулу, због чега је југозападна кула  као једина у потпуности озидана и затворена кула,  насута  земљом и остављена без могућности   приступ са платоа тврђаве.

Приликом ископавања техничких ровова са спољашње стране југозападне куле откривена су два наспрамна лучно засведена улаза у кулу и то један  према унутрашњем платоу тврђаве, а други  према летњој позорници. Улази су  били испод садашњег  нивоа терена  и преко њих се улазило у кулу на нивоу оригиналног пода  тврђаве. Ово откриће омогућило је  презентацију  оригиналне коте пода цитаделе,  једино могуће  у оквиру југозападне куле, формирањем бетонског степенишног крака уз унутрашњу страну јужног бедема.

Задржана су два постојећа приступна степеништа тврђави, на оси север-југ. Главно приступно степениште са паркинга је са постојеће позиције испред бедема транслаторно померено и формирано у оквиру бедема, на месту и у ширини некадашње капије за улаз у тврђаву. Ширина капије је утврђена на основу каменог подеста испред бедема који је откривен  приликом отварања архитектонске сонде. Ширина  подеста се поклапала са траговима остатака  бочног зида капије у оквиру бедема.

Поплочавање  нових стаза  на платоу тврђаве усклађено је са постојећим, док се не стекну услови за израду  целовитог  партерног уређење платоа  које ће бити  предмет посебног пројекта.

Рок за завршетак грађевинских радова је због оправданих разлога продужен до новембра 2019. године када су радови званично и завршени.

Паралелно са извођењем грађевинских радова постављени су каблови за декоративно осветљење Земунске тврђаве тера светиљкима  и функционално  осветљење платоа преко стубова.

Миленијумска кула није  била предмет радова.

Споменик културе, Земунска тврђава  је лоцирана  у просторној културно-историјској целини Старо језгро Земуна, која је проглашена  за културно добро од великог значаја за Републику (Сл. гласник СРС бр.14/79).

Последњих дана јуна 2019. године завршена је реконструкција и рестаурација Великог степеништа Савског шеталишта на Београдској тврђави. Пројекат и конзерваторски надзор над извођењем радова је радио Завод за заштиту споменика културе града Београда.

Велико степениште са терасом је смештено на простору Југозападног тврђавског фронта, односно на месту где се раније налазио ров са контраескарпом, као и скривени пут. До уређења овог дела тврђавског простра, дошло је током обимних радова на уређењу Парка Калемегдан након I светског рата. Идејни пројекат је ауторско дело Александра Крстића, шефа одсека за паркове.

Крстићев пројекат је предвидео монументално степениште са два правоугаона подеста, као решење за постојећу висинску разлику.

Већ неколико година након наведених радова, извршена је и реконструкција Савског  шеталишта, највероватније због проблема статичке природе. Пројекат реконструкције је поверен архитекти А. Челпанбајева, тада запосленом у одсеку за уређење паркова, а  радови су вршени током 1932 и 1933. године.

Велико степениште и продужетак Савског шеталишта изграђени су на клизишту. Приликом бомбардовања 1941. године током Другог светског рата простор је био девастиран до извесне мере, а то се односи нарочито на декоративну обраду степеништа. Оштећено степениште је највероватније било обновљено током рата, у веома поједностављеној форми, лишеној некадашње монументалности. Током 50-их и 60-их година XX века простор степеништа и шеталишта је остао запуштен услед лошег одржавања. 1987. године је донета одлука да се приступи радовима санације и рестаурације и 1989. године  је урађена статичка санација, поново направљена ограда, постављена нова газишта. Урађена је и коса степенишна плоча, која је затегама и контратеговима анкерована на носивом тлу. Овај метод санације терена и степеништа показао се као добар и решио је проблем везан са статиком. Међутим избор камена за монолитна газишта се показао као лош. Наиме, брачки кречњак од кога су тада урађена газишта по својим физичко-механичким својствима не одговара намени. Камен је брзо почео да пропада, због лоше отпорности на мраз појавиле су се многобројне пукотине, које су се временом увећавале и на многим местима је дошло до значајног губитка каменог материјала. Последња санација Великог степеништа рађена је 2006. године и том приликом су пукотине заливене цементним малтером, поједине вештачким каменом непознатог састава, док су већи недостаци надомештени плочастим каменим закрпама у цементном малтеру. Овакав метод санације убрзо је показао своје лоше стране, и на степеништу су се појавила још већа оштећења.

Опис радова из 2019. године

Током радова који су трајали четири месеца извршена је конзервација и рестаурација ограде степеништа изграђене од пешчара и реконструкција свих газишта и подеста који су били изграђени од кречњака са Брача.

Након уклањања степеника утврђено да је подлога у добром стању на више од 2/3 површине. Урађено је испитивање подлоге „pull off“ методом, и донета је одлука да се цементна кошуљица не обија, већ да се уради њена репарација на оштећеним деловима.

Након детаљног прегледа ограде, одлучено је да се ограда неће демонтирати. Потребно је било урадити рестаурацију оштећења, извршити чишћење фуга и фуговање и израдити поломљене и недостајуће делове. Промене боје које се могу уочити на неким деловима су последица металних анкера којима је ограда спајана. Детаљном санацијом свих напрслина и отворених фуга спречено је даље продирање воде и контакт са гвозденим анкерима чиме је животни век ограде продужен.

Степеници су израђени од масивних монилитних камених газишта од кречњака из Даниловграда чија физичко-механичка својства више одговарају нашим климатским условима. Овај камен је изабран у сарадњи са петролозима као визуелно најприближнији а бољих својстава него претходни. Степениште је пре радова било у изузетно лошем стању, имало је бројне дубоке паралелне пукотине и листало се, многи делови степеника су били одломљени и недостајали су, тако да је степениште било опасно за посетиоце.

Захтеван део посла било је и чишћење ограде и скулптуре лава од прљавштине и графита. Скулптура је додатно на површини имала и наслаге фарбе којом су у нестручним интервенцијама маскирани графити. Након чишћења фарбе дошло се до слоја графита који су прекривали највећу површину скулптуре. Њихово скидање било је веома тешко али је интервенција успешно завршена због природе самог варијетета камена од кога је израђена. Већи проблем је био уклањање графита са ограде, где на појединим деловима графити нису могли бити потпуно уклоњени јер су продрли дубоко у структуру камена.

Након сагледавања свих околности, појаве све већег вандализма, одлучено је да се цело степениште и ограда заштите антиграфитним премазом како би у случају оштећења насталих графитима иста могла бити уклоњена без трајног оштећења постојеће ограде и новоуграђених степеника.

Као декоративни детаљ који је постојао на првобитном степеништу израђене су према архивским цртежима и фотографијама камене жардињере.

Реконструкцијом и рестаурацијом Великог степеништа враћена је његова потпуна функционалност и повећана безбедност посетилаца а овом веома значајном делу парка Калемегдан враћен је некадашњи изглед. Након реконструкције и рестаурације Малог степеништа завршене прошле године настављено је уређење Савског шеталишта, које ће се наставити реконструкцијом Видиковца у продужетку Савског шеталишта за које је Завод за заштиту споменика културе града Београда такође израдио пројекат.

У петак 7. септембра 2018. године, пред члановима француско-српске комисије, извршена је примопредаја обновљеног Споменика захвалности Француској.