Danas su zgradu Privrednog suda, na kojoj su nedavno završeni radovi na sanaciji i restauraciji fasade i krova, zvanično obišli Maja Popović, ministarka pravde, Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda, Jasminka Obućina, predsednica Privrednog apelacionog suda, Jovan Jovanović, predsednik Privrednog suda u Beogradu i Olivera Vučković, direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture grda Beograda. Radovi na su izvodjeni u periodu od 01. februara do 30. novembra 2021. godine prema projektu Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, koji bio je nosilac svih segmenata sanacije i restauracije fasada i krova Privrednog suda od izrade projektne dokumentacije, pribavljanja neophodnih dozvola, vršenja konzervatorskog nadzora do izvodjenja radova. U ime Zavoda konzervatorski nadzor vršile su arhitekte Aleksandra Šević i Ljiljana Konta. Stručni nadzor nad radovima vršila je Direkcija za gradjevinsko zemljište i izgradnju grada Beograda.
fotografija Predrag Mitić
Radove je izvodilo Privredno društvo za izgradnju, obnavljanje i rekonstrukciju gradjevinskih objekata „KOTO“ d.o.o. Ukupna vrednost izvedenih radova je 82.499.235,48 dinara od čega je 10 miliona dinara obezbedilo Ministrstvo pravde Republike Srbije, a preostala sredstva obezbedio je grad Beograd.
Pre početka radova na elementima fasade: sokli, malterskom sloju, dekorativnoj plastici, stolariji, giterima, limariji vidna su bila oštećenja nastala usled dugotrajnog delovanja atmosferskih uticaja, zagadjenja, starosti fasade. Višegodišnji nepovoljni uticaji doveli su do propadanja objekta i pojave pukotina, krunjenja maltera, rdjanja limarije, pojave vlage na balkonima i propadanja stolarije. Prilikom demontaže prozora i obijanja maltera u zoni oko prozora ustanovljeni su nestabilni delovi opeke koje je bilo neophodno prezidati.
stanje objekta pre izvedenih radova
Ulične i dvorišne fasade, ukupno oko 50.000 m2 su u potpunosti restaurirane. Duboke pukotine na fasadnim zidovima su sanirane ubrizgavanjem cementnog mleka pod pritiskom i postavljanjem armaturne mreže uz prethodno čišćenje i produbljivanje pukotine. Pliće pukotine, prsline, sanirane su cementno-krečnim malterom sa mikrovlaknima. Izvučeno je 950 m1 i restaurirano 4245 m1 vučene plastike. Uvidom u stanje livenih elemenata dekorativne plastike ustanovljena je bolja očuvanost od vučenih, te se izradilo 85 novih, dok je restaurirano 1110 elemenata. Postojeći prozori, njih 226, drveni i PVC, zamenjeni su novim drvenim prozorima, uz obradu unutrašnjih špaletni. Sa postojećih prozora uzeti su otisci profilacije drvenih ukrasnih elemenata kako bi se u potpunosti zadržao autentični izgled. Izvedena je zaštita fasadnih zidova od kapilarne vlage i potpuno nova sokla od veštačkog kamena. Ograda balkona od kovanog gvoždja je očišćena, obradjena i popravljena. Oštećeni delovi teraca sa stepeništa su obijeni i izradjeni novi, a oni oštećeni, restaurirani. Prema dvorišnoj fasadi formirani su zidovi stepeništa gradjeni opekom starog formata na armirano-betonskim temeljima. Izradjeni i montirani svi limeni elementi na fasadi, oluci, opšivke solbanaka, terasa, dimnjaka, prozora, venaca, timpanonskih portala.
pre i posle radova – opšti izgled
stanje objekta nakon izvedenih radova
Poslednja faza obimne rekonstrukcije fasade zdanja Privrednog suda, unapredjenje instalacije dekorativnog osvetljenja, koju je izvelo JKP “Javno osvetljenje“ Beograd. Cilj idejnog rešenja arhitektonskog osvetljenja je isticanje monumentalnosti objekta, kao i detalja na samom objektu. Imajući u vidu sagledivost ovog značajnog privredno-istorijskog objekta iz bliže i dalje perspektive, izvesno je da će ovim postati važan detalj u sagledavanju noćne vizure Grada Beograda.
fotografija JKP Javno osvetljenje
Zgrada u kojoj je danas Privredni sud u Masarikovoj 2 sagradjena je tokom prve polovine 19. veka kao deo grupe upravnih državnih objekata koje je oko ulice Kneza Miloša i Nemanjine podigao knez Miloš. Tokom druge polovine 19. veka tu je bila smeštena Uprava gradjenja, a od 1880. godine Ministarstvo gradjevina. Predstavlja jedan od retko sačuvanih objekata javne namene iz prve polovine 19. veka i zaštićena je kao deo prostorno kulturno-istorijske celine „Područje uz ulicu kneza Miloša“.
