Poslednjih dana juna 2019. godine završena je rekonstrukcija i restauracija Velikog stepeništa Savskog šetališta na Beogradskoj tvrdjavi. Projekat i konzervatorski nadzor nad izvodjenjem radova je radio Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.
Veliko stepenište sa terasom je smešteno na prostoru Jugozapadnog tvrdjavskog fronta, odnosno na mestu gde se ranije nalazio rov sa kontraeskarpom, kao i skriveni put. Do uredjenja ovog dela tvrdjavskog prostra, došlo je tokom obimnih radova na uredjenju Parka Kalemegdan nakon I svetskog rata. Idejni projekat je autorsko delo Aleksandra Krstića, šefa odseka za parkove.
Krstićev projekat je predvideo monumentalno stepenište sa dva pravougaona podesta, kao rešenje za postojeću visinsku razliku.
Već nekoliko godina nakon navedenih radova, izvršena je i rekonstrukcija Savskog šetališta, najverovatnije zbog problema statičke prirode. Projekat rekonstrukcije je poveren arhitekti A. Čelpanbajeva, tada zaposlenom u odseku za uredjenje parkova, a radovi su vršeni tokom 1932 i 1933. godine.
Veliko stepenište i produžetak Savskog šetališta izgradjeni su na klizištu. Prilikom bombardovanja 1941. godine tokom Drugog svetskog rata prostor je bio devastiran do izvesne mere, a to se odnosi naročito na dekorativnu obradu stepeništa. Oštećeno stepenište je najverovatnije bilo obnovljeno tokom rata, u veoma pojednostavljenoj formi, lišenoj nekadašnje monumentalnosti. Tokom 50-ih i 60-ih godina XX veka prostor stepeništa i šetališta je ostao zapušten usled lošeg održavanja. 1987. godine je doneta odluka da se pristupi radovima sanacije i restauracije i 1989. godine je uradjena statička sanacija, ponovo napravljena ograda, postavljena nova gazišta. Uradjena je i kosa stepenišna ploča, koja je zategama i kontrategovima ankerovana na nosivom tlu. Ovaj metod sanacije terena i stepeništa pokazao se kao dobar i rešio je problem vezan sa statikom. Medjutim izbor kamena za monolitna gazišta se pokazao kao loš. Naime, brački krečnjak od koga su tada uradjena gazišta po svojim fizičko-mehaničkim svojstvima ne odgovara nameni. Kamen je brzo počeo da propada, zbog loše otpornosti na mraz pojavile su se mnogobrojne pukotine, koje su se vremenom uvećavale i na mnogim mestima je došlo do značajnog gubitka kamenog materijala. Poslednja sanacija Velikog stepeništa radjena je 2006. godine i tom prilikom su pukotine zalivene cementnim malterom, pojedine veštačkim kamenom nepoznatog sastava, dok su veći nedostaci nadomešteni pločastim kamenim zakrpama u cementnom malteru. Ovakav metod sanacije ubrzo je pokazao svoje loše strane, i na stepeništu su se pojavila još veća oštećenja.
Opis radova iz 2019. godine
Tokom radova koji su trajali četiri meseca izvršena je konzervacija i restauracija ograde stepeništa izgradjene od peščara i rekonstrukcija svih gazišta i podesta koji su bili izgradjeni od krečnjaka sa Brača.
Nakon uklanjanja stepenika utvrdjeno da je podloga u dobrom stanju na više od 2/3 površine. Uradjeno je ispitivanje podloge „pull off“ metodom, i doneta je odluka da se cementna košuljica ne obija, već da se uradi njena reparacija na oštećenim delovima.
Nakon detaljnog pregleda ograde, odlučeno je da se ograda neće demontirati. Potrebno je bilo uraditi restauraciju oštećenja, izvršiti čišćenje fuga i fugovanje i izraditi polomljene i nedostajuće delove. Promene boje koje se mogu uočiti na nekim delovima su posledica metalnih ankera kojima je ograda spajana. Detaljnom sanacijom svih naprslina i otvorenih fuga sprečeno je dalje prodiranje vode i kontakt sa gvozdenim ankerima čime je životni vek ograde produžen. 
Stepenici su izradjeni od masivnih monilitnih kamenih gazišta od krečnjaka iz Danilovgrada čija fizičko-mehanička svojstva više odgovaraju našim klimatskim uslovima. Ovaj kamen je izabran u saradnji sa petrolozima kao vizuelno najpribližniji a boljih svojstava nego prethodni. Stepenište je pre radova bilo u izuzetno lošem stanju, imalo je brojne duboke paralelne pukotine i listalo se, mnogi delovi stepenika su bili odlomljeni i nedostajali su, tako da je stepenište bilo opasno za posetioce.
Zahtevan deo posla bilo je i čišćenje ograde i skulpture lava od prljavštine i grafita. Skulptura je dodatno na površini imala i naslage farbe kojom su u nestručnim intervencijama maskirani grafiti. Nakon čišćenja farbe došlo se do sloja grafita koji su prekrivali najveću površinu skulpture. NJihovo skidanje bilo je veoma teško ali je intervencija uspešno završena zbog prirode samog varijeteta kamena od koga je izradjena. Veći problem je bio uklanjanje grafita sa ograde, gde na pojedinim delovima grafiti nisu mogli biti potpuno uklonjeni jer su prodrli duboko u strukturu kamena.
Nakon sagledavanja svih okolnosti, pojave sve većeg vandalizma, odlučeno je da se celo stepenište i ograda zaštite antigrafitnim premazom kako bi u slučaju oštećenja nastalih grafitima ista mogla biti uklonjena bez trajnog oštećenja postojeće ograde i novougradjenih stepenika.
Kao dekorativni detalj koji je postojao na prvobitnom stepeništu izradjene su prema arhivskim crtežima i fotografijama kamene žardinjere.
Rekonstrukcijom i restauracijom Velikog stepeništa vraćena je njegova potpuna funkcionalnost i povećana bezbednost posetilaca a ovom veoma značajnom delu parka Kalemegdan vraćen je nekadašnji izgled. Nakon rekonstrukcije i restauracije Malog stepeništa završene prošle godine nastavljeno je uredjenje Savskog šetališta, koje će se nastaviti rekonstrukcijom Vidikovca u produžetku Savskog šetališta za koje je Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda takodje izradio projekat.
