Завод за заштиту споменика културе града Београда је од 70-тих година прошлог века почео истраживање, валоризовање, опсервације стања и снимање спомен чесме краља Александра I Лисичијем потоку. Од 90-тих година простор чесме је био јако запуштен, обрастао коровом и неприступачан за грађане, а сама чесма затрпана земљом и шутом.

Свечано отварање чесме 1936. године

Завод је 2021. године је добио мишљење о стању стенске масе у залеђу стене, а 2022. године је организовао откопавање дела затрпане чесме као и део затрпаног стенског одсека у залеђу спомен чесме. Тиме су се створили услови за прецизно снимање објекта чесме, што је и обављено 3Д ласерским снимањем објекта, на основу кога је урађен пројекат рестаурације и конзервације спомен чесме. Аутор пројекта је дип.инж.арх. Бојана Савић, конзерватор Завода за заштиту споменика културе града Београда. Радови су извођени од маја до јула 2023. године и обухватали су:

  • Консолидацију и чишћење камених блокова чесме од нечистоћа, вегетације и алги;
  • Враћање камених блокова нађених in situ на првобитну позицију са које су спали, замена оштећених блокова новим, набавку камена и израду недостајућих камених блокова и плоча, фуговање спојница камена;
  • Израда плоче са уклесаним стиховима, по узору на постојећу, и враћање на позицију на чесми на којој се некада налазила;
  • Израда недостајућег монограма краља Александра I Карађорђевића, по узору на постојећи и враћање на позицију на чесми на којој се некада налазио;
  • Конзерваторско-рестаураторски радови на чишћењу бронзане главе лава;
  • Замена девастиране луле за воду и чишћење одвода чесме;
  • Израда потпорног зида за спречавање обрушавања земље;
  • Хидрофобна и антиграфитна заштита чесме.

За наведене радове, новац је определио Град Београд. Радови на обнови спомен чесме су добар пример сарадње градских институција јер су поред Завода за заштиту споменика културе града Београда у њима учествовали и ЈКП „Зеленило Београд“, ЈКП Јавно осветљење, ЈКП Београд пут, ЈП Путеви Београда и ЈКП Водовод и канализација.

Изградња чесме започета је 1932.године, под покровитељством краља Александра I Карађорђевића, а обновљена и свечано откривена као његова Спомен-чесма, 1936. године, након његове погибије у Марсеју 9. октобра 1934. године.

Аутор чесме за сада није познат. Чесму је подигло Друштво за улепшавање и унапређење Дедиња, а након свечаног откривања, предало на употребу и чување Београдској општини.

Чесма припада малобројној групи утилитарних споменичких вредности посвећених историјској успомени на Александра Карађорђевића, као првог владара заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца. Чесма је зидана у камену, обложена црвеним сијенитом. Извори наводе да је црвени сијенит којим је чесма зидана проналазак краља Александра, намењен за зидање Споменика незнаном јунаку на Авали. Био је ускладиштен у делу дворског имања и из неких разлога остао неупотребљен за предвиђену намену. Посебан изазов је био наћи оригинални камен за рестаурацију чесме, с обзиром да је порекло црвеног сијенита из каменолома у околини Бора који није више активан. Великим залагањем извођача и пројектанта, потребна количина камених блокова је пронађена око самог каменолома.