Yearly Archives: 2021

Међу првим грађанским кућама у Јевремовој улици била је породична вила Косте и Анке Павловић, подигнута 1882. године.

Црква Светог апостола и јеванђелисте Марка у Београду налази се на платоу уз северозападни крај Ташмајданског парка. Њено западно прочеље најбоље се сагледава из улица Светог Марка и Ресавске

Кућа породице Карапешић се налази у дворишту, у Златиборској улици бр. 9. Саграђена је као вишеделни објекат, с тремом, четири собе и кућом – просторијом са оџаклијом у средини.

Фотографски атеље Милана Јовановића, једини објекат наменски зидан у ту сврху, подигнут је почетком 20. века на Теразијама, у непосредној близини краљевог двора, палата и јавних грађевина које су на самом крају 19. века почеле да формирају репрезентативну „нову чаршију“.

Приликом посете Београду, у петак 30. јула, државни секретар Министарства спољних послова Савезне Републике Немачке, господин Мигуел Бергер са делегацијом и представницима Амбасаде Савезне Републике Немачке, заједно са директорком Завода за заштиту споменика културе града Београда обишао је остатке Народне библиотеке на Косанчићевом венцу.

Урош Предић се 1909. године настањује у Београду, у породичној кући свог брата Јосифа Предића, у Светогорској улици бр. 27. У свом скромном атељеу стварао је пуне 44 године.

Задружна кућа породице Ранковић налази се у селу Дражевац, у београдској општини Обреновац, припада типу моравске куће и материјални је показатељ социјалних, економских и културних прилика које су карактеристичне за Србију друге половине XIX века.

Тридесетог септембра 1923. године у Београд су из српског војничког гробља на Зејтинлику код Солуна, возом стигли посмртни остаци војводе Вука.

Војвода Петар Бојовић, начелник Врховне команде српске војске, командант Прве српске армије и ослободилац Београда 1918. године, је у заједници са осталим члановима своје уже породице кућу са двориштем у Трнској улици бр. 25 купио 1928. године, уложивши своју новчану награду добијену за ратне заслуге.

У дворишту куће у Улици Јелене Ћетковић бр. 5, расте једно племенито дрво, Sophora Japonica Pendula – јапански багрем. Колика му је лепота, јединственост и истрајност, толико је велико име и нашег научника Јована Цвијића који га је пре једног века у дворишту своје породичне куће засадио.