Црква Светог апостола и јеванђелисте Марка у Београду налази се на платоу уз северозападни крај Ташмајданског парка. Њено западно прочеље најбоље се сагледава из улица Светог Марка и Ресавске. Од античког периода овај простор је био коришћен као каменолом из којег се вадио камен за изградњу, као и шалитра за израду барута. Посебно је експлоатисан у турском периоду, из којег је и сачуван назив места Ташмајдан (каменолом). Данашња црква је изграђена на старом култном месту, у непосредној близини руске цркве Свете Тројице, подигнуте 1924. године, али и претходне Маркове цркве, мале гробљанске капеле из доба кнеза Милоша Обреновића, коју је пројектовао Хаџи Никола Живковић. Претходна, мала Црква Светог Марка била је једнобродна без куполе. Изграђена је била 1835. на гробљу, на темељима још старије палилулске цркве, испред које је 1830. године био прочитан хатишериф турског султана о независности и кнежевском устројству Србије.
Према урбанистичком плану из 1923. године, на простору данашњег Ташмајдана био је замишљен нов административноуправни центар Београда, где је међу високошколским објектима и зградама министарстава, била планирана и Црква Светог Марка. Конкурс за нову цркву је био расписан крајем 1928, а затим и ужи конкурс 1930. године. Уз монументални и прегледни простор, конкурсом је тражен стил старовизантијски, слободан, али најсличнији цркви манастира Грачанице, задужбини краља Милутина из 1315. године. Архитекти Петар и Бранко Крстић су се у усаглашавању са савременим методама у пројектовању држали оквира задатих конкурсом, којима је тражена пространа петокуполна црква издужене основе с припратом и звоником над западним улазом.
Зидање Цркве Светог Марка је започето за време владавине Александра Првог Карађорђевића, а грађење је трајало дуго и са одлагањима у периоду 1931–1939. године. Обликована је у српско-византијском стилу, који чува традиције српске сакралне средњовековне архитектуре. Камен темељац за нову цркву постављен је 8. маја 1931, када је и освештана (патријарх Варнава), али је зидање настављено тек јула 1932. године. Грађевинске радове водио је инжењер Милован Смиљанић, а радове у камену довршило је предузеће „Јошаница“. Крајем 1933. године, црква је већ била покривена, док су њено облагање и каменарско-клесарски радови завршени тек 1938. Годину дана касније, спољашњост грађевине је била довршена, али је Други светски рат прекинуо опремање ентеријера и довео до страдања и уклањања мале Цркве Светог Марка. Након санирања оштећења, велика црква је наново освећена 1948. године.
Црква Светог Марка је основе развијеног уписаног крста и то двоструко уписаног, видљивог у сводовима, има олтарску апсиду и пет купола. На западу је припрата са галеријом и високим звоником. У опусу браће Крстић претежно модернистичког концепта, Црква Светог Марка у Београду је једини реализовани сакрални објекат, изведен у традиционалној архитектури, који, после Храма Светог Саве, представља најмонументалнију и последњу успелу грађевину позног периода националног стила у српској архитектури.
Уз јужни зид западног травеја, са десне стране улазећи из припрате, који је према српској средњовековној традицији одређен као место за гроб владара, постављена је шездесетих година ХХ века мермерна гробница цара Душана (1308–1355), дело скулптора Драгомира Тадића, у коју су пренети посмртни остаци овог српског владара из призренске задужбине Светих архангела. Наспрамно, са северне стране, налази се гробница патријарха Германа. Испред олтара са јужне стране постављени су тронови за патријарха и краља. У крипти Цркве Светог Марка сахрањени су краљ Александар и краљица Драга Обреновић, истакнути епископи и први ктитор мале цркве, трговац Лазар Панча. Мозаик са представом патрона Цркве Светог апостола Марка над главним улазом извео је сликар Вељко Станојевић 1962, а мермерни иконостас је пројекат архитекте Зорана Петровића из 1991/1992. године, на који су четири године касније постављене мозаичке иконе, дело сликара Ђуре Радуловића.
Црква Светог Марка од подизања до данас доминира амбијентом и околним грађевинама и захваљујући доброј сагледивости у визурама издваја се у силуети Београда. Због посебних архитектонских и урбанистичких квалитета, Црква Светог Марка у Београду утврђена је за споменик културе 1975. године.
